Menjali su se upravnici, gosti, selektori. Koncept je proširen na region. Adaptirana je mala scena, a foaje ispred nje zamenio stari bife. A, taj stari bife toliko je stvarao dobru atmosferu da su neki glumci čak i u intervjuima apelovali da se vrati u opticaj. Tu je prvi selektor Festivala Dejan Penčić Poljanski pričao anegdote bardova Bate Stojkovića, Zorana Radmilovića i Pavla Vujisića, upoznavali su se glumci i reditelji, razmenjivale vesti koje ne staju u LUDUS, a songovi iz predstava pretvarali se u celovečernje mjuzikle.

Svako ko je upleten u organizaciju Festivala ima svoj doživljaj. Čistačice po zlu pamte « onu predstavu sa solju » (verovatno « Skup » JDP-a) koja je oduševljavala užičku publiku i nagrađena sa 7 Ardaliona, između ostalog i za spornu scenografiju. Neka ostane na zavereničkom osmehu i dobrom završetku jedna festivalska izložba i probijena slika poznatog umetnika, zapaljeni reflektori tada mlade TV5, nameštanje da se u kadru vidi prvi mobilni telefon stigao iz Crne Gore, rakija od smokve sa Jadrana stigla za proslavu uspešno realizovanih hronika.

Festival je osvežio sumorne novembarske dane u Užicu. Vratio je u grad običaj da se pripremaju frizure, toalete, svečani kostimi. Sreću se i oni koji tokom godine nestanu u nekom svom svetu, vremenu, poslu. Određene porodice već dve decenije kupuju ulaznice za ista sedišta u sali, a nekih godina je grupa ljubitelja iz Kraljeva svako veče iznajmljivala kombi i pratila sve predstave. Kao što su nekada kod Bahtina karnevali bili ventil za svakodnevicu, tako i danas užički festival seli publiku u lepši svet na bar 7-8 dana.

Jugoslovenski pozorišni festival bi mogao biti lep mladić ili devojka od 20 godina. Nije malo, zreo je za pokazivanje, možda i dalje, preko granica Balkana. Izgleda da se dobra vest daleko čuje i evo, jubilarni susret otvoriće ministar. A, što bi “Otpisani” rekli: ne dolazi svaki dan ministar u Ralju!

Slađana Vasiljević, PR XX JPF “Užice 2015”