Dokle pogled seže
Ivanov
Moja fabrika

Spreman da uđe u najdublje tajne svoje duše

08 nov

Svoju misiju, u ovom srednjem dobu, vidim kao nastavljača neke svojevrsne baklje koju je zapalio Milivoje Živanović, preuzeo Ljuba Tadić, Bata, Pera, Mira, Olivera.... i onda se nadam da će već neko iz moje generacije prebaciti tu baklju na sledeće generacije, kaže za Bilten JPF-a jedan od naših najboljih i najangažovanijih glumaca srednje generacije, Dragan Mićanović.


Dragan Mićanović je jednom prilikom izjavio da mu je san i da bi mu najviše prijalo da radi svuda u svetu a da živi u svojoj zemlji. Za tridest godina profesionalnog rada ostvario se u značajnom broju uloga, a igrao je i na daskama londonskog Glob teatra.

-Posle po prilične kilometraže na pozorišnoj sceni ne znam da li sam pametniji, da li sam bolji glumac od svojih početničkih dana i potpuno mi je svejedno. Ovo vreme me je napravilo otvorenijim. Na sceni istražujem stvari u sebi zarad lika koji tumačim. Tražeći tu neku slobodu spreman sam da uđem u najdublje tajne svoje duše da bih izgradio taj lik. Svoju misiju, u ovom srednjem dobu, vidim kao nastavljača neke svojevrsne baklje koju je zapalio Milivoje Živanović, preuzeo Ljuba Tadić, Bata, Pera, Mira, Olivera.... i onda se nadam da će već neko iz moje generacije prebaciti tu baklju na sledeće generacije. I tako će naša profesija imati smisla. Ovaj poziv doživljavam tako.

Da li nam stižu neka bolja vremena?

-Nadam se da dolaze neka bolja vremena. Ali se isto i plašim da mladima ne ostavljamo baš neku svetlu budućnost kojij smo se mi nadali. Mislim da vremena koja dolaze donose nove nepoznanice koje će biti vrlo turbulentne. Ne verujem da će biti lepša od onih koje je moja generacija imala u mladosti. Ne vidim da će budućnost koja je pred nama biti mnogo svetlija ni drugačija. Nisam veliki optimista.

Ima li razlike u produkcijama sa početka Vaše karijere i danas?

-Današnja domaća video produkcija prati svetski trend. Sada je vreme ekspanzije tv serija, od kojih je veliki broj kriminalističkih, koje publiku drže zakovanom za tv od napetosti i sličnih čuda, a imamo i onih drugačijih. Sada je prisutna raznolikost. Nikada se nije snimalo ovoliko. To je lepa stvar. Ali svako vreme ima svoje. Nije nimalo bilo ružičasto vreme kada smo snimali „Lajanje na zvezde“, dapače, to su bila vremena između dva rata. Završio se rat u Bosni i Hrvatskoj, a pred nama je bio rat na Kosovu. Ja sam to doživljavao kao neki eskapizam. Bežao sam iz stvarnosti u neku prošlost, u neko lepše vreme, gospodstvenije... I zaista sam uživao u igranju tih rola. Drago mi je da smo tim radom ostavili stvari koje idu iz generacije u generaciju, što je jako lepo.

Kakav je bio period tokom nastajanja na „Lajanja na zvezde“?

-Jedan od najbezbrižnijh perioda naših života. Nismo bili opterećeni problemima, bilo nam je lakše da živimo, da bude uzbudljivo. Mislim da je takvo vreme iza nas i da se ta nekakva bezbrižnost neće vratiti.

Bogdan Damnjanović, JPF Bilten

mićanović