„Današnji reditelji imaju povlašćenu poziciju. Recimo, određeni reditelj odluči da režira „Hasanaginicu”. Publika se oduševi, a zatim dobije predstavu koja sadrži 20-30 odsto drame Ljubomira Simovića. Ostalo je dopisano iz kreativnog procesa. Naravno da se možete baviti temom „Hasanaginice”, ali ako to ulazi u tekst, to onda znači da smatrate da je vaš tekst na istom nivou sa Simovićevim. Mislim da to nije baš lako,” kazao je Milan Mađarev, teatrolog, član Udruženja kritičara i teatrologa, profesor dramske umetnosti na Visokoj školi strukovnih studija u Kikindi.

Ljiljana Kostić, profesor Pedagoškog fakulteta u Užicu, smatra da je kriza čitanja zapravo kriza savremenog doba.

„To je kompleksan pedagoški, kulturološki i društveni problem. On se ne tiče samo nastavnika srpskog jezika i književnosti, već društva u celini. Živimo u informatičkoj eri, što osim dobrih strana donosi i činjenicu da mozak deteta koje odrasta uz računare ima drugačiju fiziološku građu u odnosu na prethodne generacije. Tako su se promenili i modeli njihovog mišljenja”, napomenula je Kostić.

Profesor istorije pozorišta i drame na Akademiji umetnosti u Novom Sadu Marina Milivojević Mađarev je ukazala da se danas mnogo čita.

„Mnogo se čita, ali šta? Statusi, kratke objave, vesti i, eventualno, lakša literaura. Studenti čitaju prepričane drame, pa se kao profesor bavite istragom šta je zaista pročitano, a šta nije”, predočila je Mađarev.

Književnik i direktor Bitef teatra Miloš Latinović je napomenuo da se na Sajmu knjiga broj izdavača ne smanjuje, a da je broj objavljenih knjiga sve veći.

„I broj kupljenih i pozajmljenih knjiga iz biblioteke je sve veći. Reklo bi se da ne postoji kriza čitanja. Ipak, moje potpisivanje knjige na Sajmu je kasnilo, nisam mogao da priđem štandu od gužve, jer je devojka, influenserka potpisivala svoju knjigu. Prodato je 2.000 primeraka te knjige, koja nema nikakvu vrednost”, rekao je Latinović.

Pozorišni kritičar Andrej Čanji, kako je naveo, po pitanju čitanja je „dosta liberalan”.

„Ne mora da se čita. Ljudi iz mog okruženja uopšte ne čitaju, ali to ne predstavlja prepreku da budu dobri, inteligentni. Možemo ljudima dati da čitaju, ali ako nemaju tu naviku, mentalni sklop, ne vredi”, rekao je Čanji.

Ana Milošević