Dokle pogled seže
Ivanov
Moja fabrika

Bela kafa - 4,70

13 nov

Šeste festivalske večeri JPF Narodno pozorište Beograd izvelo je predstavu „Bela kafa“ po tekstu Aleksandra Popovića u režiji Milana Neškovića koji je karijeru započeo u Užicu 2009. komadom „Crvenkapa“ upravo Ace Popovića. Predstava „Bela kafa“ je dobro prihvaćena i dobila visoku ocenu publike.

Komad „Bela kafa“ govori o porodici fabrikanta u vremenu II Svetskog rata i vlade Milana Nedića, opredeljivanja za ljotićevce ili partizane, poratnoj komunističkoj vlasti, a završava se polovinom 60-ih, povratkom pojedinih sa Golog otoka i okupljanjem porodice.

„Mi pričamo o turbulentnim istorijskim vremenima, a pričamo ih kroz porodicu i njihova četiri zida. Nikada ne vidimo šta se dešava spolja, već sve doživljavamo kroz ove ljude. Taj doživljaj osobe koja vam upravo priča čemu je svedočila pre par trenutaka mnogo više nas potrese i to je bila osnovna ideja-kako doživeti neke turbulentne istorijske događaje kroz porodicu tako nesavršenu, a tako ujedinjenu, porodicu koja na kraju sve preživi iz prostog razloga jer je ljubav jača od sve muke, kaže reditelj Milan Nešković.

„Aca Popović postavlja važno pitanje, a to je da je problem ovog naroda što ništa ne nauči kroz sve turbulencije kroz koje prođe, i svaki put počinje iz početka i svaki put ide od nule i sve ponavlja. Mislim da je njegova poruka: Hajde da jednom zastanemo da ne moramo iz početka“ , kaže dramaturškinja Molina Udovički Fotez.

„Reč je o lucidnom, vrlo modernom i zapravo mudrom tekstu i o vrlo intrigantnoj inscenaciji koja se sa jedne strane ruga, a sa druge voli sve te ljude i junake. To je nešto između crnog humora i plača. Ovo je komad i o kulturnoj i ljudskoj eroziji jednog naroda koji polako sve više tone ili se približava rubu kako predstava odmiče. Apsurd je u tome da vi danas ne možete na relevantan način voditi razgovor o kulturnoj eroziji i zato mislim da je ova predstava time još važnija, kaže selektor Bojan Munjin.

Iz dela je izbačena skoro polovina teksta da bi komad, koji inače traje oko 2,30h, bio dinamičan.

„Predstava raste, sve je bolja i ja sam večeras shvatio da je Momčilo Jabučilo simbol naivnog srpskog naroda. On je naivni predratni kapitalista koji je malo zalutao u sledeće vreme, vreme komunizma koje je za njega dosta pogubno“, kaže Branko Vidaković u ulozi Jabučila.

„Aca Popović je božanstven pisac i zadovoljstvo je izgovarati njegove replike, a kako smo disali sa publikom, to je neverovatno. Bilo nam je zadovoljstvo da igramo pred ovakvom publikom koja je zaista disala sa nama, ćutala kada treba, a smejala se i možda zaplakala u pojedinim momentima, kaže glumica Olga Odanović koja je igrala ulogu majka Janje.

U ulogama neobičnih imena: Deli Jova, Crkva Ružica, Srđa Zlopogleđa, Zora Šišarka publika je videla: Pavla Jerinića, Vanju Ejdus, Nenada Stojmenova i Nadu Šargin.
Publika je glumce nagradila burnim aplauzom i ocenom 4,70, što je odmah ispod predstave „Hinkeman“ koja je do sada favorit publike.

Poslednja festivalska predstava u takmičarskom programu je „Šćeri moja“ po tekstu Maje Todorović, u režiji Ane Vukotić i izvođenju Crnogorskog narodnog pozorišta iz Podgorice.

 

Video sadržaj

Još u ovoj kategoriji: « Bilten br. 6 Bilten br. 7 »