U prelaznom periodu dok Apple ne odobri BESPLATNU mobilnu aplikaciju za iPhone, svi korisnici mobilnih telefona, Android, iPhone, Windows itd, mogu prilikom pregleda sadržaja na Internetu moći da koriste i MOBILNU WEB APLIKACIJU, koja ima skoro identičnu funkcionalnost kao i mobilna aplikacija za Android. S tim, što u ovom slučaju morate obavezno biti na Internetu.

Danas smo pustili BESPLATNU aplikaciju za Android telefone. U njoj se nalazi detaljno ažuriran pregled svih događanja na JPF-u tokom svih ovih godina. Aplikaciju je uradio naš Multisoft d.o.o, a možete je preuzeti na Google Play-u ili sa ovog linka https://play.google.com/store/apps/details?id=rs.multisoft.jpf&hl=en. Kratko objašnjenje je dato u nastavku teksta.

Da se odmah razumemo, nisam feministkinja i ne podržavam „borkinje“ koje su se izborile da idu u penziju sa 65, ali moj junak je ONA.

Kako da kažem da ne znam ili da nemam junaka svoga doba. Ili, što je najtačnije, da se mijenjaju gotovo svakodnevno. Umetnici razni, ljudi iz najbliže okoline, aktivisti.

Jedne jeseni sam igrala u predstavi koja se bavila teškim temama: nepravdama u društvu, odbačenim pojedincima sa margine društva, Romima, alkoholičarima, duševnim bolesnicima, žrtvama seksualne diskriminacije...Dobih ulogu usamljene alkoholičarke prikovane za invalidska kolica. U nizu igranja jedno veče se izdvojilo po svojoj “posebnosti” jer su gosti, odnosno publika, bili invalidi. Bilo ih je raznih. Naravno, nekolicina njih je bila nepokretna, polu-pokretna, isto tako prikovana za kolica kao i ja, odnosno lik drame koji sam tumačila. Srce mi je tuklo, kao ludo..trema je bila jaka. Igram njihovu priču, igram jednu od njih…Da li ću biti na visini zadatka?

Na mene kao roditelja i glumca veoma snažno je uticao jedan deo molitve: ,,Spasi, Gospode, onu decu čije čiste duše oskrvnjuje svaki nemoral na ulici i razvrat u pozorištu, na televiziji i u bioskopu...''

Junak mog doba je čovek koji je ispunio svoje snove. Koji je posle dugog puta, mukotrpnog i poštenog rada, bez ičije pomoći, uspeo u svojim zamislima.

Dostojevski je napisao u "Zločinu i kazni": Budite sunce i svi će u vas gledati".

Sport daje mnoge uzore ali malo je onih koji su tako inspirativni kao Novak Đoković. On je idol nacije, ne samo zbog toga što je teniser broj jedan, već prosto zbog toga što je ono što jeste. Njegova harizma pleni, o njemu se priča, piše, vode se polemike, a zbog njegovih mečeva noćima ostajemo budni. Van terena takođe pleni. Osnovao je i fondaciju sa ciljem da pomogne deci u Srbiji, ublaži im patnje i pruži im ono što im je neopodno.

Svi junaci mojih kolega koji su vec odgovorali na ovo pitanje su na neki način i moju junaci… Svako častan i pošten koji se u ovom ludom vremenu bori za život dostojan čoveka, a da ne gazi samoživo preko drugih... I „mali“ i oni koji su veliki u svom poslu, a neponešeni u životu... i ima ih još uvek oko nas...

Svedoci smo da se ime mog kolege, a pre svega prijatelja, Branislava Trifunovića ovih dana na žalost provlači kroz medije u jednom negativnom kontekstu.

Možda živimo u doba poremećenih vrednosti, kada je dobro postalo ludost, kada je žrtva postala lakrdija, kada se slave junaci koji umesto oreola dobrote nose sopstveni ego. Ali za mene populistički heroji ne postoje, ono što današnjica slavi kao heroje.

Junaci ovog doba, za mene su, majke koje su svoje sinove i kćeri izgubile u proteklom odbrambeno-otadžbinskom ratu u Republici Srpskoj. Te heroine ovog vremena ostale su bez svojih najmilijih, izdnaka svoga srca, i ostatak života provele u suzama i mislima ali i samo njima svojstvenim nadama.

Čovek koji je izgubio 25-godišnjeg sina, koji nije želeo da trguje njegovom smrću iako su mu nuđeni novac, posao za ćerku, ženu. On je za mene heroj i zove se Milovan Milivojević iz Lučana. Već dve godine traži pravdu i odgovornost za smrt svog sina, a iz straha niko mu u kuću ne ulazi ni na kafu.

Junak je onaj koji sa svojom minimalnom platom održi svoju porodicu, junak je onaj koji jasno i glasno kaže svoje mišljenje, junak je onaj koji je samo svojim radom i ne na štetu drugih postigao uspeh...

Bez obzira na vreme i mesto u kome živi moj junak ne posustaje i spreman je da se suoči sa poteškoćama i izazovima na koje nailazi. Boli ga nepravda, ali veruje u sebe. Svestan je znanja i veština koje je stekao upornošću. Mudrošću se suprotstavlja nametanju mišljenja. Ceni ljudskost, a ne pripadnost. Opšti interes mu je važan koliko i lični.

Ne verujem da živimo u vremenu u kome ne postoje junaci. Prosto- takvo vreme nije postojalo, niti će postojati, sve dok u čoveku postoji sposobnost da razlikuje dobro od zla, moralno od one druge strane, sve dok se u našem razumu razdvajaju tamna i svetla strana ličnosti profilišući tako i put koji ćemo slediti. Junaci, ličnosti koje smo, kroz istoriju trajanja, s tim vezano i istoriju umetnosti, izdigli na pijedestale personifikacijom moralnih i drušvenih normi koje su poželjne da bi ovaj svet, svako doba, pa i naše, imao jasan ideal kome treba težiti, trenutno nemaju ime i prezime, ali to ne znači da ne postoje.

Ljudi užičkog kraja, oduvek su se razlikovali po svojim razmišljanjima, svojoj mudrosti, od drugih u Srbiji. Jovan Cvijić je rekao, istražujući u ovom kraju i opisujući narod koji ovde živi, da "tupavih gotovo da nema". Medjutim, čini se da se to malo promenilo. Migracije, odlasci i dolasci ili nešto sasvim drugo, promenilo je one koji žive ovde.

Nikada nisam verovala u "junake" koji su javnosti predstavljeni kao uspešni, moćni, slavni, ostvareni kako u poslovnom tako i u privatnom životu. Nisam impresionirana modernim herojima koji nas uz osmeh savetuju kako da budemo uspešniji, napredniji, mladji, mršaviji, bogatiji...pričaju nam da nam je život lep i da volimo sebe. Neka njih neka šire ljubav i dive se sami sebi.

Dok sam čitala "Anu Karenjinu" pitala sam se da li je junakinja romana Lava Tolstoja hrabra ili kukavica. Da li je kukavički pobegla u smrt jer nije mogla da se uhvati u koštac sa problemima? I da li je za tu odluku potrebna hrabrost? Ipak ona je junakinja romana.

Svi smo mi junaci našeg doba, dok smo živi.

Junak je moje dete i svi slični mladi ljudi koji su ostali u Srbiji, visokoobrazovani i ne odustaju da nađu i izgrade svoje mesto pod suncem u skladu sa svojim željama, snovima, obrazovanjem, bez obzira koliko to trajalo i u kojim uslovima. Nekima se posreći da se nađu na svom željenom putu pre, neki tragaju pet i više godina, a pojedinima život nikada i ne pruži šansu. Njihov rad, talenat, upornost, njihovo i naše istrajavanje, grade junake našeg doba, kaže Rada Popović, novinarka “Vesti” i urednica festivalskog “Biltena”.

Učeći istoriju, učili smo o pravim junacima i nabrajati ih - trajalo bi dugo. Ali, tražiti takvog u dobu u kojem živim? Težak zadatak. Nema imena koja se izdvajaju bombastično svojim delima. Možda bi, za takav odabir, morali pustiti da vreme učini svoje, pa ipak...

Kroz dva povoda, mada ih ima bezbroj, objasniću zašto je kolektiv Opšte bolnice Užice junak mog doba, najavljuje novinar Svetislav Tijanić.

Bilo je i verujem da će uvek biti ljudi od integriteta koji nemaju problem i manjak hrabrosti da se, ako je to potrebno, suprotstave čitavom svetu. Onih koji su manjina ili jedinke koje svojim stavom protivureče opšte prihvaćenim normama, svesni da to što ih drugi ne razumeju, ne znači da nisu u pravu. Takvi ljudi su za mene uvek junaci.

Bez dileme i razmišljanja, to su oni ljudi koji se svakodnevno bore za koru hleba i opstanak, za koje niko ne zna, koji se nigde ne čuju i ne vide. To su ljudi koji ovim gradom prolaze pod teretom ogromnih nevolja sa kojima se svakodnevno suočavaju, oni kojima je problem da nabave ogrev za zimu, da školuju svoju decu, to su junaci našeg vremena.

Cenim Novaka Đokovića i poštujem to što radi i na terenu, a još više ono van terena. Oduševljava me i njegova fondacija i to što se kreće među „običnim svetom“. Njegova ličnost mi baš godi kao čoveku sa ovih prostora, kaže Nada Tošić, novinarka i urednica portala "UžiceMedia".

To je onaj bezimeni čovek koji se ne miri sa sadašnjom situacijom, koji o njoj vrlo kritički promišlja, možda ne može da deluje iz tog promišljanja, ali ne odustaje da o tome razmišlja i da povremeno nešto učini, bez obzira koliko se činilo da je to danas nemoguće.

Zavisi sa koje strane sagledavate svet, šta vas boli, šta vam prija, šta vam je u fokusu zanimanja. Junak mog doba je Duško Vujošević, košarkaška legenda koji je sa „Partizanom“ osvojio 13 titula prvaka države, četiri regionalne lige i dva puta odveo "Partizan" na final four Evrolige. U vreme njegove ere i dominacije ugašena je izvorna "Crvena zvezda".

Pozorište nema snagu da menja stvarnost, ali ima mogućnost da pokreće pitanja, da uz predstave i glumce promišljamo o životu. Do 5. novembra 2019. kada će biti podignuta zavesa 24. Jugoslovenskog pozorišnog festivala "Bez prevoda", izdvajamo ličnosti koje imaju veliki uticaj na naše živote, a u skladu sa motom ovogodišnjeg festivala " Ko su junaci našeg doba?"
Pozivamo prijatelje da i sami odgovore na pitanje oko koga će se plesti ovogodišnje festivalske priče.

Nadam se da će ovogodišnji festival potvrditi kvalitet sa obe strane scene. Užice kao grad sa urbanim duhom koji brusi kvalitet decenijama unazad, jedino je mogao da takav opstane težeći novim kvalitetima. Mi se našim skromnim delom koje pripada pozorištu trudimo da tako i bude, kaže Zoran Stamatović, direktor NP Užice i Jugoslovenskog pozorišnog festivala.