Nastala prema ranijem komadu Florijana Zelera "Otac", predstava u režiji Paola Mađelija, premijerno izvedena na sceni Ateljea 212, uspešnija je u svim segmentima izvođenja. Dramski tekst koji raspliće zamršenu mrežu istinitih, izbrisanih i zaboravljenih stvarnosti, iz ugla protogoniste Oca Andrea, u borbi sa demencijom, raskošniji je u značenjima. Preplitanje nivoa realnosti i tragikomične vrednosti karakterišu i "Laž", ali su ovde likovi puniji zbog intenzivnijih psiholoških i poetskih ispovesti i spoznaja.
Mađelijeva režija je vizuelno razgranata i estetizovana, stilizovana i emotivno prodorna. Scenski prostor ima upečatljivu dinamiku razvoja, stilizovana unutrašnjost Andreovog stana određena je apstraktnom magritovskom slikom sa motivom bezglave osobe u pozadini, koja će se simbolički efektno demontirati u razrešenju, prateći vizuelno ogoljavanje pozornice (scenograf Darko Nedeljković). Voja Brajović je izuzetno izražajan u oblikovanju lika Andrea, u isto vreme tužno nemoćnog i razdraganog, kapricioznog i šarmantnog, iritantnog i dražesnog. Hana Selimović takođe psihološki upečatljivo stvara lik njegove ćerke Ane, razglavljene umorom zbog neprestane brige za oca, i sukobom griže savesti i svesti o neophodnosti da nastavi svoj život. Marko Grabež igra njenog brižnog partnera Pjera, Isidora Simijonović vedru kućnu pomoćnicu Lauru, Ivan Mihailović stvara lik Muškarca, a Dragana Varagić Žene, Andreova priviđenja. U izvođenje je delikatno uveden bend Koikoi, čija muzika suptilno prati radnju, diskretno sirovim tonovima koji odgovarajuće odražavaju težinu borbe nošenja sa situacijom. U nekoliko scena, Koikoi muzički vode uzbudljivo horsko izvođenje songova, snažnih poetskih jecaja posustalih duša, ali i odsjaje svetova snova (tekst songova Đoja Mađeli). Njihovo uključivanje jača značenja lirskih snoviđenja koje Mađeli dosledno sprovodi, u ovom uspešnom pozorišnom odblesku odlutalog razuma, i duša iznemoglih u pokušajima da ostanu pravične u nepodnošljivim okolnostima.
