Edip

Оцените овај чланак
(8 Гласова)

Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd

Sofokle
režija: Vito Taufer

Najbolja predstava
Najbolja muška uloga: Milan Marić
Najbolja kostimografija: Maria Marković-Milojev

Na pitanje "Zašto radimo Edipa" reditelj Vito Taufer odgovara: Ja mislim da se sad nalazimo u jednom trenutku kad ne znamo hoće li iracionalnost da pobedi ili zdrav razum. To je priča o nestanku demokratije. O pokušaju jednog vladara da sredi državu, da nađe razlog raspada i truleži. I slavno propada. Za duga, duga vremena. Borba između racionalnog i iracionalnog principa.

Proslavljeni slovenački reditelj Vito Taufer u predstavi JDP-a s iznenađujućom lakoćom i sigurnošću daje jedno savremeno i promišljeno tumačenje korpusa pitanja koje ova tragedija sa sobom nosi. Možda je najveći uspeh predstave taj delikatan balans između lične tragedije jednog vladara i preciznog prikaza društvenog i političkog mehanizma koji se uprkos svim dobrim namerama neumitno nameće.

Smeštajući uvod duhovito i tačno na pres-konferenciju koju vode predstavnici verske zajednice i organi vlasti, reditelj nas jednim potezom uvodi u politički kontekst, u taj svet nepoverenja, večite sumnje, straha i preispitivanja. S druge strane, onaj intiman plan kreće da se „odmotava“u kafani, gde je smešten i veći deo predstave.

Predstava JDP-a, i to treba posebno naglasiti, redak je primer besprekorne usklađenosti svih kreativnih elemenata. Od gotovo baletske preciznosti mizanscena, preko odlične, značenjski jasne scenografije (Lazar Bodroža), elegantnih kostima (Marija Marković Milojev), već pomenute sjajne muzike, dizajna svetla (Siniša Čupić) pa do glumačkog ansambla - sve u ovoj predstavi odiše jasnim konceptom i preciznom realizacijom. To posebno važi za glumački ansambl.

Jednostavno rečeno, odlična predstava i sjajan početak sezone za Jugoslovensko dramsko pozorište. - (izvodi iz kritike NIN-a)

 

Додатне информације

  • Naslov: Edip
  • Autor: Sofokle
  • Pozorište: Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd
  • Režija: Vito Taufer
  • Prevod: Miloša Đurić
  • Dramaturgija: Vesna Radovanović
  • Scenografija: Lazar Bodroža
  • Kostimografija: Marija Marković Milojev
  • Muzika: Robert Pešut – Magnifico, Aleksander Pešut – Schatz!
  • Dizajn svetla: Siniša Čupić
  • Uloge:

     

    Edip - MILAN MARIĆ
    Jokasta - NATAŠA NINKOVIĆ
    Kreont SRĐAN TIMAROV
    TiresijaBOJAN DIMITRIJEVIĆ
    SveštenikALEKSANDAR ĐURICA
    Horovođa MILOŠ SAMOLOV
    PastirNEBOJŠA LJUBIŠIĆ
    Glasnik iz KorintaZORAN CVIJANOVIĆ
    Glasnik iz DvoraJOAKIM TASIĆ
    PevačMARKO RADOJEVIĆ
    ĐakonMilan Bobić (apsolvent Akademije umetnosti u Beogradu)
    TelohraniteljiLuka Antonijević, Luka Sević, Veljko Stevanović (apsolventi Akademije umetnosti u Beogradu)

  • Ostali:

     

    Muzičari - Darko Golić (kontrabas), Luka Lopičić (harmonika)
    Organizator - Vladimir Perišić
    InspicijentDaša Velimirović
    SuflerMaja Stojimirović
    Asistent kostimografaNikša Tomanović
    Majstor svetlaDragan Arsenić
    Realizacija zvukaNikola Mijušković

  • O predstavi:

     

    Car Edip Jugoslovenskog dramskog pozorišta je na mnogo načina značajna predstava za beogradski pozorišni krug. Kapitalni komad evropskog dramskog pozorišta igra se onako kako je preveden (što je u našim pozorištima sve ređe!), ali tako da publika stekne jasan osećaj zašto je ova starogrčka tragedija toliko važna. Car Edip govori o društvu u krizi, o tome kako je jedan vladar učinio šta god je umeo da krizu razreši, a sve se ipak završilo na najgori mogući način. Mi danas živimo još jednu krizu i opravdano strahujemo kako će se ona rasplesti. No, reditelja Vita Taufera nije interesovalo jeftino politikantsko ukazivanje prstom na ovaj ili onaj aktuelni trenutak. On nam je kroz Cara Edipa razotkrio mehanizam koji ljude od vlasti tera da u kriznim trenucima sopstveni svet sruše u mrak. Taj princip je očigledno isti od antike do danas. O tome govori Car Edip i zato je ovo Sofoklovo delo toliko snažno.

    Reditelj i njegovi saradnici (Vesna Radovanović i Marko Manojlović) adaptirali su nekoliko decenija star prevod Miloša Đurića i to je dobro jer je jezik živ i stalno se menja. Prevod Miloša Đurića ima u sebi lepotu starinskog, toržestvenog govora primerenog antičkoj tragediji i bliskog našoj narodnoj epskoj poeziji.

    Reditelj i adaptatori su saželi prevod tako da on ne izgubi ništa od svoje kompleksnosti i uzvišenosti. Emocionalni patos koji je tada nosila muzika, a čiji zapis nije sačuvan, ovde je prenet kroz muziku koju su Robert Pešut – Magnifico i Aleksandar Pešut – Schatz! komponovali u duhu kafanskih balada. Ova vrsta muzike, kada je dobra, nosi u sebi dozu plemenite patetike i može da nam dočara bol i jad koji bi nam promakli da smo ostali na golim rečima Đurićevog prevoda.

    Pošto je već muzika kafanska primereno je i da se deo radnje dešava u kafani (scenografija Lazar Bodroža). Na prvi pogled moglo bi se pomisliti da je smeštanje radnje Cara Edipa u kafanu bljutava trivijalizacija. Međutim, u pozorištu je sve dozvoljeno ako se za to daju valjani razlozi. Taufer je želeo da njegov Car Edip bude istovremeno i svevremen i savremen.

    Vladar Edip kako ga igra Milan Marić je istovremeno savremen i svevremen. On je elegantno obučen, mlad, energičan i snažan čovek koji je neumereno uveren u svoju ispravnost. On uzima ono što mu treba i kažnjava one koji mu stanu na put. Oštar je i grub prema onima za koje sumnja da mu nisu lojalni, a strastven i nežan prema svojoj supruzi Jokasti. Njegov gest pokazivanja kažiprstom kada oštro ukazuje na potencijalnog krivca i rašireni dlan koji kao da seče vazduh i govori biće ovako-i-ovako su nam jako dobro poznati.

    Svi koji su učestvovali u stvaranju ove predstave mogu biti ponosni, a mi u publici presrećni jer se u našem gradu dogodila velika i značajna predstava.

    VREME

  • Ocena publike: 4,8
  • Datum: 2.11.2023.
  • Ardalioni:

     

    Nagrada ARDALION ZA NAJBOLJU PREDSTAVU –  Dodeljuje se predstavi EDIP Jugoslovenskog dramskog pozorišta Beograd za osobeno tumačenje klasike na savremen način.

    Nagrada ARDALION ZA NAJBOLJU MUŠKU ULOGU – Dodeljuje se MILANU MARIĆU za ulogu Edipa u predstavi EDIP Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Marić je promišljeno ali eruptivno tumačio antički lik povezujući ga sa savremenošću u kojoj živimo, pokazujući da se ljudi i vremena ne menjaju.

    Nagrada ARDALION ZA NAJBOLJU KOSTIMOGRAFIJU – Dodeljuje se MARII MARKOVIĆ-MILOJEV za kostime predstave EDIP Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu i OČEVI I OCI Narodnog pozorišta u Beogradu. Marija Marković-Milojev je u obe predstave kostime izvela maštovito dosledno i tačno u istorijskim kontektstima predstava.

  • Video prilozi:

     

     

Више из ове категорије « Deca Naš razred »
logo jpf trans

 XXIX JUGOSLOVENSKI POZORIŠNI FESTIVAL - BEZ PREVODA

GDE ŽIVE ISTINA I PRAVDA?

Od 1.do 7.novembra 2024. godine

logo pozoriste 180
grad-uzice.jpg

ministarstvo kulture

logo jpf trans
 

1. nov: JDP, Beograd

Mihael Kolhas

2. nov: Atelje 212, Beograd

Nestajanje

3. nov: CNP, Podgorica

Ibzen mašina

4. nov: SK Kerempuh, Zagreb

Smrt na dopustu

5. nov: NP Sombor

Ljudi od voska

6. nov: NP Sombor i Grad teatar Budva

Protekcija

7. nov: BDP, Beograd

Kavez za ptice