Novosti

REKONSTRUKCIJA BANALNOSTI ZLA
Ako osnovne elemente nekog pretpostavljenog sudskog procesa krenemo pomnije promatrati izvan uobičajena tematiziranja njegova sadržaja te pozornost prije svega usmjerimo na njegovu formu i strukturu, dakle na konstitutivne elemente od kojih se sastoji, a zatim i na unutarnje silnice koje služe stvaranju temeljnih odnosa snage ili razlikovanju statusa moći među akterima, tad bez dvojbe ulazimo u prostor izvedbe. Takve je nedvojbene teatralizacije suđenja ratnom zločincu Adolfu Eichmannu održanom 1961. godine u Jeruzalemu bila svjesna i njemačka filozofkinja Hannah Arendt, u trenucima u kojima je izvještavala sa samoga procesa, a na kojem je i domislila tezu o banalnosti zla, koja ju je poslije obilježila u prostoru filozofije, ali i mnogo šire od toga. Upravo je tom činjenicom na neki način otvoren i veoma širok poligon za različita tumačenja te sintagme, kojom je Arendt, promatrajući strogo birokratsku narav svojeg subjekta, od teze o radikalnosti zla veoma brzo dospjela do njegove banalnosti, ocijenivši pritom da samom procijepu zla zapravo uvijek i nužno nedostaje dubine, što ga i ostavlja na jasno vidljivoj, ali zbog toga i toliko teško pojmljivoj površini običnosti.

Selektor Bojan Munjin rekao je da je i Ajhman u Jerusalimu priča o identitetu,a da je ključna stvar kod identiteta odgovornost.
„Život ide dalje ali sa velikom senkom da li će se opasnost velikog zla nastaviti i dalje i to je pitanje odgovornosti. Predstava o tome govori, a ne samo o Ajhmanu koji je bio zločinac. Ali na taj način se nije mogla zatvoriti priča i reći on je bio loš a mi smo dobri. To je predstava svih nas i tiče nas se jako“, istakao je Munjin.

"Početna ideja je bila da rekonstruiramo suđenje, tako je krenuo naš razgovor, nakon toga smo došli do zaključka da je ipak suludo igrati te ljude, i da je pomalo perverzno probati glumit nekog nacista. Niko nas na ništa nije prisiljavao, i to je tako predivno teklo, za mene se osobno desio divan spoj koji je nemoguć, a to je da smo po nekoj crnini sa puno ljubavi i lakoće funkcionirali svi zajedno", istakla je glumica Mia Melcher.

Glumac Zagrebačkog kazališta mladih, Rakan Hushaidat je opisao sam proces stvaranja predstave.
"Stvarno je bila gomila materijala i do zadnjeg trena mi nismo znali što će to zapravo bit. Imali smo potpuno otvoren i ljudski tretman i slobodu, i svako je imao priliku da bude ono što želi bit, ili ako nešto ne želi ne mora, neprimetno je nekako prošao taj proces, kao druženje i proučavanje tog stravičnog materijala, ali sa nekom lakoćom".

Užička publika ovu predstavu nagradila je ocenom 4,50.

Таговано

petak, 04 novembar 2022 05:14

Javni čas: Osnovne i master studije pozorišne režije

Trećeg dana 27. Jugoslovenskog pozorišnog festivala, u okviru pratećeg programa, na maloj sceni užičkog pozorišta održan je Javni čas: Osnovne i master studije pozorišne režije, namenjen srednjoškolcima i studentina.
Čas je održala docentkinja dr um. Snežana Trišić, šefica Katedre za pozorišnu i radio režiju, Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.

Таговано

petak, 04 novembar 2022 05:08

Rakan Rushaidat, glumac

{youtube}https://www.youtube.com/watch?v=82s7anFe__A{/youtube}

Таговано

Zagreb

petak, 04 novembar 2022 05:08

Pjer Meničanin, glumac

{youtube}https://www.youtube.com/watch?v=p-9ZPse8MYc{/youtube}

Таговано

Zagreb

petak, 04 novembar 2022 05:06

Mia Melcher, glumica

{youtube}https://www.youtube.com/watch?v=_99yybPX9mg{/youtube}

Таговано

Zagreb

petak, 04 novembar 2022 05:05

Bojan Munjin o predstavi Eichmann u Jerusalimu

{youtube}https://www.youtube.com/watch?v=W6ELOoNRbns{/youtube}

Таговано

Zagreb

petak, 04 novembar 2022 05:03

Eichmann u Jeruzalemu, ZKM

{youtube}https://www.youtube.com/watch?v=jEkAjBYvcS4{/youtube}

Таговано

Zagreb

petak, 04 novembar 2022 05:01

Snežana Trišić o Javnom času pozorišne režije

{youtube}https://www.youtube.com/watch?v=KkNz9CYN5nA{/youtube}

Таговано

prateći program

četvrtak, 03 novembar 2022 12:33

27. JPF Bilten br.3

Izašao je bilten za treći dan festivala

Таговано

bilteni

Преузмите прилоге:

Bilten br.3_1667478871.pdf

četvrtak, 03 novembar 2022 06:44

Čudo u Šarganu - 4,80

Druge festivalske večeri publika u Užicu videla je predstavu "Čudo u Šarganu", po tekstu Ljubomira Simovića, u režiji Jagoša Markovića, a u izvođenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Kultni komad Ljubomira Simovića, koji je prvi put postavljen na scenu 1974. godine u režiji Mire Trailović, bavi se temama surovosti i patnje, kao i duboko usađenim uverenjem da je stradanje neminovno. Grupu moralno posrnulih likova koji su okupljeni u kafani „Šargan“, a izgubljeni na periferiji i grada i sveta, Simović upliće u gustu mrežu razapetu između prošlosti i budućnost. Drama nam pruža priliku da shvatimo uzroke surovosti, ali i da se zapitamo da li je začarani krug patnje i potrebe da je nanosimo drugima, moguće prekinuti.

Anita Mančić, koja tumači Ikoniju, govoreći o liku koji tumači, kaže da je ona jedina koja ima empatiju prema ljudima koji prolaze kroz njenu kafanu.

“Ako te nešto boli to se podrazumeva i kažemo da je to sudbina, ali retko ko od nas u danas ima to osećanje u odnosu na druge – empatiju. Ta vrsta sažimanja i preživljavanja bola od nekog drugog, kao i na drugi način, mislim da je to nešto što je jako dobro i da bi to trebalo da se prati. Bol koju ti osećaš kad te boli kutnjak je ništavna, u odnosu na bol koju osećaš kada vidiš da neko drugi tuguje pored tebe, ali mislim da odavno toga nema.”

“Najveća tragedija a ujedno i najveća vrednost ovog naroda jeste pogibija, koju smo mi imali u Prvom svetskom ratu. Ja upravo sa Ljubom Bandovićem tumačim dva vojnika, koji su poginuli u tom ratu i smatram da je to što smo tada izugbili nešto najvrednije što smo imali, a to nije bilo tako davno, pre samo sto godina. Zaista mi je veliko zadovoljstvo i negde sam mogao da se pronađem u tome zato što su ti vojnici vaskrsli, da tako kažem, pedeset godina kasnije, što se tiče drame. Mi smo to pretvorili u današnje vreme i vaskrsli su danas.”

Boris Isaković istako je lepotu Simovićevog prepoznavanja ovakvih ljudi. “Ta patnja ne ostavlja na nas krajnji utisak da smo svi mi u toj patnji, već da tu postoji ljudska lepota tih likova. Takva vrsta prepoznavanja karaktera likova, toliko duboko, je nešto što se retko sme propustiti i zato smo svi pristali da radimo sve ovo.”

Za mladog glumca Alekseja Bjelogrlića posebna je čast što je igrao u predstavi Jagoša Markovića.

Dubinska tragika svih Simovićevih likova je da su svi oni nesrećnici koji se hvataju za svoje razvaljene temelje, objašnjava Nebojša Dugalić, svoju ulogu Vilotijevića.
“Svako od ovih likova, uostalom kao i svaki čovek, nalaze način da udovolje svojim slabostima. To je verovato najveća snaga u čoveku, što je slab i što je raznim slabostima sklon i što uvek želi da se osloni na ono što suštniski nije oslonac, a grčevito se hvata za to što mu izmiče pod nogama. I tu je lik Vilotijevića interesantan baš zbog te dvostruke transformacije, taman kad se ponadamo da će progledati, a on se ponovo hvata za svoje pređašnje slepilo.”

Publika užičkog festivala ovu predstavu ocenila je sa 4,80.

Таговано

četvrtak, 03 novembar 2022 06:35

Izložba „Meša Selimović-izbor dokumenata“

Drugog dana 27. JPF u okviru pratećeg programa u Narodnom pozorištu Užice otvorena je izložba „Meša Selimović-izbor dokumenata".

Autori ove izložbe su: Jelica Reljić, Aleksandar Marković i Nikola Adžić, a saradnici Petar Rosić, Dušan Guteša, Darko Pačvara, Darko Opalić i Anja Vulić.

Izložba „Meša Selimović-izbor dokumenata „realizovana je u organizaciji Državnog arhiva Srbije i Instituta Andrićgrad i predstavlja izbor arhivskih dokumenata o Meši Selimoviću iz fondova i zbirki Državnog arhiva i Arhiva Srpske akademije nauka i umetnosti i pojedinih dokumenata iz drugih ustanova.

Na izložbi su predstavljena dokumenta koja naglašavaju neke od najznačajnijih perioda iz života čoveka koji je obeležio srpski 20.vek u književnosti.

Таговано

četvrtak, 03 novembar 2022 06:09

Izložba „ Prostor u predmetu – tradicija u prostoru“

U okviru pratećeg programa 27. Jugoslovenskog pozorišnog festivala otvorena je izložba „Prostor u predmetu – tradicija u prostoru“, studentskih radova Fakulteta primenjenih umetnosti Beograd, Odseka Unutrašnja arhitektura i dizajn enterijera i Scenografija u organizaciji profesorki, mr Tanje Manojlović red. prof. i dr Danijele Dimković docent. Izložba studentskih radova realizovana je u okviru radionice na Fakultertu primenjenih umetnosti u Beogradu.

Таговано