-Obeležavam pedeset godina rada u pozorištu, upravo ove godine i srećan sam kako smo divno uradili ovu predstavu. Kad imate animatora kao što je Mađeli koji zna od bauka da napravi predivnu stvar, onda smo svi kao deca koja su uhvatila igračku, radimo na njoj i radimo na sebi.Pomagali smo jedni drugima, mada ponekad iskustvo nešto i znači, tražili smo nešto unutar sebe da bi to pokazali u ovom kolektivnom činu. Protagonisti su jaki koliko smo mi lično moćni. Ako smo bezlični, onda je sve besmisleno. Nama se desila ta predstava, taj Breht, Mađeli.

Ova predstava ima mnogo tačaka sa onim što je ljudsko i neljudsko tokom rata.To je bila naša potreba da ukažemo šta je rat, mada pozorište ne menja lice sveta, niti će ga ikada menjati. Mi još nemamo vremensku distancu na rat a to imate u svakom Brehtu, u svim njegovim tekstovima, kaže Trifunov.

Osim rata, to je i socijalni kontekst, oni koji imaju žele više, oni koji nemaju, vide važnost života.

-Živimo vreme korupcije, otimačine, varvarsko vreme, bez sućuti. I to jeste tema. A raditi ogromne prestave u ovakvom vremenu, to je jako teško. Mobilisati tako veliki broj ljudi koji su pre svega depresivni, okrenuti sebi, što je balkanski sindrom i treba mnogo snage uhvatiti se ovakvog teksta. Mi smo svi živeli za ovu predstavu i zato je ispala ovakva. Ljudi su zbunjeni kad nas gledaju, iznenađeni. Ovo je predstava koja može da traje stotinu godina, što se tiče unutrašnjeg angažmana. Tek smo počeli da je živimo, videli su je u Novom Sadu i u Užicu. Tehnički je jako zahtevna, trebalo nam je mnogo truda da je ovde postavimo, kaže Trifunov.

Mirjana Petrović, JPF Bilten

Ceo intervju objavljen je u JPF Biltenu br.7