Komad Biljane Srbljanović “Vrat od stakla” odvija se u krugu beogradske porodice, u kojoj, kako to često biva, pod jednim krovom žive tri generacije. U povišenoj porodičnoj atmosferi, svako nosi nasleđe svoje mladosti.
- Pročitao sam tekst i pronašao u njemu sarkazam Ace Popovića, tananu duhovitost Duška Kovačevića i intelektualnu bombu naše Biljane. Svoje divljenje javno sam rekao Jagošu, pa kad sam čuo koja je podela, sa oduševljenjem sam ušao da radim ovaj tekst, jer imati za kolege moju dragu povratnicu Vesnu, Mićka, Anitu, Seku, sve do ovih koji su tek primljeni u pozorište pa se prave važni, to su sve bili razlozi zbog kojih sam ušao u ovu priču. U komadu ima, naravno, i intimnih razloga koji su me potresali onda i potresaju me i danas, koji se poistovećuju sa nekim delovima iz mog života, a ono što je prevagnulo definitivno je onda kad sam shvatio da moram da se zaljubim u Seku Sablić, rekao je kroz osmeh Irfan Mensur.
Svaki lik predstavlja društvenu situaciju po generacijama uz koje su stasavali. Na čelu doma je majka koju igra Seka Sablić.
-Mislim da je ona žena svetica, da jedina spasava što se spasiti može u ovom mraku i užasu. Preko nje vi vidite celu jednu istoriju u kojoj živimo, od drugog svetskog rata na ovamo. To su diktature, to je društvo koje te čini užasnom, očajnom. Na kraju vidite ovu porodicu koja je u totalnom padu, mnogo gore nego za vreme Tita, mnogo gore nego za vreme Miloševića, mnogo gore! Vi vidite ove dve guske (njene ćerke, igraju ih Vesna Trivalić i Anita Mančić) koje su zarđale totalno, ne znaju ni gde će, ni šta će, a ona ih spasava koliko može. Vidite jednog užasnog zeta komunalca(igra ga Dragan Mićanović).Pored majke, mene, žene koja je načitana, svira klavir, intelektualka iz nekog drugog vremena, koja je 68. bila revolucionar i jedino ta baba vrišti na ovo, jedina se ona buni, ovi su svi down, down, down (potonuli), kaže Seka Sablić.
-Svetlana čini početak predstave, kad stojim i gledam gde mi je prošlost, sadašnjost, gde će mi budućnost, a htela bih da mi dete negde ode tu gde su ta svetla. Idem da radim, idemo svi da radimo, i u sebi i na sebi, ali nekako šlajfujemo, tužno šlajfujemo, rekla je Vesna Trivalić uz zahvalnost publici što je sa glumcima “išla na ovaj put punim srcem.”
-Predstavljam generaciju koja pokušava da razume zašto smo otuđeni, zašto živimo pored ovakvih roditelja, zašto živimo u ludilu! Kroz Mirnu se oseća vapaj za drugim mestom, u drugom svetu jer ovde gde bi vam po prirodi stvari sve trebalo da pripada, nemate ništa. Naravno da ćemo onda otići goli i bosi sa tim jednim koferom sa kojim i ja odlazim ne bi li nas neko drugi prihvatio, kaže mlada glumica Milica Gojković u ulozi Svetlanine ćerke.
-Meni je bila privilegija da radim ovaj komad, jer Biljana Srbljanović je moja generacija, a kroz ovaj tekst se preliva naša generacijska tragedija. Posebno me dotaklo poistovećenje sa tim likom u slici nošenja bebe u podrum dok je trajalo to bombardovanje. Odatle sam krenuo da gradim svoj lik jer sam bio u toj situaciji, imao bebicu, u početku bombardovanja išao u podrum, posle naravno niko nije silazio. Kad glumac ima tu sreću da se poistoveti sa generacijom i pričom koja se i njemu desila, onda odatle može da ide gde hoće rekao je Dragan Mićanović, koji je izazvao gromoglasne aplauze publike ulascima na scenu.
U komadu igraju još Marko Janketić, Slobodan Tešić, Bojan Lazarov i devojčica Ana Čarman.Festivalska publika je ovoj predstavi dala do sada najvišu ocenu-4,76, a koju će biti teško dosegnuti u nastavku festivala. Četvrte takmičarske večeri na repertoaru je komad Abdulaha Sidrana “Sjećaš li se Doli Bel” u režiji najomiljenijeg užičkog reditelja Kokana Mladenovića.
Slađana Vasiljević
