Studija “Večna sadašnjost” nastavak je dugogodišnjih istraživanja baroknog prostora i njegovog uticaja na naše vreme, koji su u fokusu interesovanja dr Jelene Todorović.
-Knjiga je dobila ime po konceptu koji je definisao i nazvao barokni teoretičar Tomas Braun a koji je postojao i prožimao baroknu kulturu a to je da prošlost nikada nije prošla, da večno postoji kao senka naše sadašnjosti i predstavlja temeljnu vrednost našeg vremena.Ona predstavlja specifičnu interdisciplinarnu studiju između istorije umetnosti i književnosti, ali i intertemporalnu studiju između barokne kulture i savremene književnosti. Koncept knjige je prepoznavanje određenih matrica mišljenja koje su nastale u baroknoj kulturi (prvenstveno percepciju vremena i prostora specifičnu za barokno doba, jednu polifoniju vremena i prostora koje barokna kultura otkriva) i sagledavanje refleksije tih matrica u tri dela moderne i savremene književnosti: Itala Kalvina “Nevidljivi gradovi”, “Saturnovi prstenovi” Vinfrida Georga Zebalda i u delu “Islednik” Dragana Velikića. Ideja je bila da se pokriju tri različita perioda: polovina XX veka, sam kraju XX veka i početak XXI veka, ali i tri zemlje i tri kulture, upravo da se pokaže kao što je barokna kultura bila prvi globalni I interdisciplinarni fenomen, da na taj način opstaje i u našem vremenu, kaže dr Jelena Todorović, autorka knjige.
Knjiga “Večna sadašnjost” objavila je Izdavačka kuća Klio iz Beograda, čija se izdanja već po tradiciji predstavljaju u okviru Jugoslovenskog pozorišnog festivala.
-Nalazimo se na istom polju delovanja, komuniciramo istim vrednostima, razumemo se dobro i čini mi se da pripadamo jedni drugima. Duhovni prostor se gradi ne samo spontano, već i onim o čemu govori ova knjiga, a to je da se pokaže i ono što se ne vidi, što je od davnina, da sada zasvetli zahvaljujući mašti, ruci i delovanju umetnika pre svega, ali i svih onih koji su u kulturi i umetnicima pomažu. I pozorište i izdavačka kuća su na tom zadatku. Večeras smo imali priliku da govorimo o knjizi koja nije izvorno usmerena na teoriju pozorišta, ali je itekako dodiruje. Reč je o onome što jeste barok danas, što je autorka kao istoričarka umetnosti baroknu strukturu mišljenja sagledavala u književnosti, ali ćemo njene ideje lako moći da pronađemo i u teatru, kaže Zoran Hamović, direktor i glavni urednik Izdavačke kuće “Klio”.
Hamović dodaje da bi se iz perspektive umetnika moglo govoriti i o večnoj sadašnjosti i da, kada čujete da neko kaže da je nešto “zaživelo” to možete shvatiti kao nedostatak baroka, nedostatak razumevanja. O knjizi “Večna sadašnjost” na promociji su govorili i Ružica Marjanović, profesorka književnosti i dr Radivoje Dinulović, arhitekta.
Slađana Vasiljević
