Užička publika sa radošću je očekivala novu režiju Aleksandre Milavić Dejvis čiju predstavu „Moja ti“ na prošlogodišnjem festivalu pamti ne samo po izuzetnoj glumi Cece Bojković, Tanje Bošković i Gorice Popović, već i po lepršavoj, skladnoj, režiji komada punog duhovitosti i neobičnih obrta radnje. Novi komad je urađen po tekstu koji je Atelje 212 naručio od spisateljice Milene Marković.

-Milena Marković je dobila odrednicu da napiše nešto što bi ona smatrala komedijom. Autorka se odlučila da komunicira sa nečim što bi bilo groteskno nasleđe od Rablea na ovamo i fokusirala se na lokalni kulturni kontekst, pre svega na Balkan. U tom smislu odabrala je epske pesme, narodnu erotsku poeziju i taj hod od vremena Turaka, od 18. veka razvija kroz sisteme ružnog, nasilnog i prljavog, objašnjava dramaturg Dimitrije Kokanov.

Radnja prati sudbinu Milutina, paradigme svih ljudi sa ovog prostora na raskrsnici osvajačkih puteva, od rođenja u vreme Osmanlija kada su po srpskim kućama kupili zdravu mušku decu, preko mitskog, divljeg odrastanja uz pomajku svinju i poočima jarca, sudbine njegovih sinova koji nastavljaju pastirsko- plemenske običaje i tako do savremenog doba. Zajedničko za sve vekove i vremena su ogoljene primarne potrebe, seks, ali i gresi svake vrste počevši od oceubistava. Povrh svega su verovanja i vradžbine koje se prenose od jednog do drugog muškog naslednika kroz ovnujski rog uz reči „ Pomozi mi, majko“. Sve je, naravno, parodija, pa čak i to da žena preuzima kormilo u ovoj kući zvanoj Balkan ili Srbija.

- Drago mi je što kao žena dobijem na kraju taj rog i pokušam da ga pojedem i udahnem sve što se skupljalo kroz vekove. Bilo je divno iskustvo raditi sa Sašom (Aleksandra Milavić Dejvis) koja nije bila opterećena našim precima, stegama i predrasudama, jer dolazi iz Londona i taj spoj Milene, Saše i nas, mlade ekipe, čini da mnogo volimo ovu predstavu i uživamo, kaže glumica Tamara Dragičević.

Svako od glumaca ima više uloga u „sledećem Milutinovom životu“ koje su velikim zalaganjem na scenu doneli: Uroš Jakovljević, Miodrag Dragičević, Jovana Gavrilović, Ivan Mihailović, Ana Mandić, Jovana Stojiljković i Mladen Sovilj.

-Ovo nudi neviđenu dozu konstruktivnog blesavljenja, nije bilo opterećujuće, niti nam je u viziru bila bilo kakva predrasuda. Zapravo išli smo u kontra smeru, kaže Mladen Sovilj.

- Najviše se radujem kada treba da igram ovu predstavu i ona je već bila u autobusu dok smo dolazili u Užice. Ako je prebacila rampu, to je super, ako nije, žao mi je što nismo još uvek spremni da se bavimo ovim pitanjima, kaže Ivan Mihailović.

-Mi smo željni da igramo takve stvari u pozorištu, to je jedna želja koja želi da se porodi sama, i sve ima mnogo veze sa današnjim trenutkom u pozorištu, ne sa nama konkretno već sa pozorištem danas, kaže Jovana Gavrilović.

Možda nismo spremni i nikada nećemo biti spremni da se suočimo sa svojim manama kao ni većina drugih naroda, ili nismo spremni da se „sprdamo“ sa istorijom predaka koji su stradali našavši se na putu silnih osvajača, ili nam je prethodnih pet predstava za redom iscrpelo pažnju za dva sata borbe sa sobom i drugima, ali publika je predstavu „Pet života pretužnog Milutina“ ocenila sa 3,48 iako je dugotrajnim, glasnim, aplauzom nagradila mladi ansambl Ateljea 212. Poslednja festivalska predstava je „Krvave svadbe“ Federika Garsija Lorke u režiji Igora Vuka Torbice, urađena u koprodukciji SNP Novi Sad i Budve Grada Teatra.

Slađana Vasiljević