Od 2007. kada je dobio regionalni karakter, Jugoslovenski pozorišni festival nastoji da kroz odabrani izbor predstava sa prostora četiri susedne države bude značajna smotra kako za pozorišne radnike, tako i za ljubitelje ove vrste umetnosti. Pripreme su obimne tako da selekcija predstava počinje odmah nakon završetka prethodnog festivala, kaže umetnički direktor užičkog pozorišta i JPF.

Nemanja Ranković, umetnički direktor NP Užice i JPF: Zajedno smo se složili da u ovom dehumanizovanom svetu u kome se svi nalazimo akcenat moramo staviti na malog čoveka, na te sitne sudbine, jer očito, sve što se dešava oko nas, surova svetska realnost, nas upućuje da se nekako moramo vratiti tim malim ljudskim sudbinama.

Izbor je i ove godine napravio Bojan Munjin, pozorišni kritičar iz Zagreba.

Bojan Munjin, selektor JPF: U knjizi „Kako pozorište nastaje“ češki pisac Karel Čapek objašnjava da je potrebno užasno puno truda i vremena kako bi nastalo pozorište, toliko da je veliko čudo kada se pozorišna predstava uopšte i dogodi. Ako u širem smislu posmatramo tu Čapekovu misao, onda mislim da je zapravo trenutak pozorišta jedan veliki trud koji moramo napraviti da bismo bili zajedno. Smisao pozorišta i jeste u tome da bar na dva sata budemo zajedno. Slažem se sa Nemanjom Rankovićem da je u današnjem krajnje dehumanizovanom svetu jako teško da budemo tu na dva sata zajedno i da delimo neke jednostavne, ali važne ljudske vrednosti. S obzirom da je to tako, mi nismo hteli samo da izaberemo ove godine 8 predstava tek jednim linearnim izborom, nego smo želeli da mislimo o tome u kakvom vremenu živimo i da onda u odnosu na tu činjenicu preko predstava koje smo vam ponudili, iz večeri u veče, zaista, na dva sata budemo tu deleći ono što nam je nekako ljudski najbitnije.

U programu festivala su dve predstave iz Crne Gore: „Samoubica“ Crnogorskog narodnog pozorišta Podgorica i „Dokle pogled seže“ Kraljevskog pozorišta Zetski dom sa Cetinja. Iz Hrvatske stiže predstava „Priče iz bečke šume“ Kazališta Gavella Zagreb, a iz Bosne i Hercegovine „Moja fabrika“ Bosanskog narodnog pozorišta Zenica. Iz Srbije su odabrane četiri predstave: „Tako je (ako vam se tako čini)“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta Beograd, „Ivanov“ Narodnog pozorišta Beograd, „Moja ti“ Ateljea 212 Beograd i „Svedobro“ nastala na sceni grada domaćina.

Bojan Munjin: Preko ovih 8 izabranih priča koje ćete na festivalu čuti mi zapravo razmišljamo o čoveku i njegovoj sudbini i njegovim problemima, a ukoliko baš ne možemo da rešimo te probleme, nadamo se da će bar preko tog susreta publike i glumaca u jednom pročišćenju ljudi otići malo sretniji kući. Eto to je bila naša ideja i mislimo, verujemo, da će ove predstave koje smo vam ponudlili odgovoriti na taj humani zadatak koji mi nosimo i zato smo ovaj festival stavili pod nekom parolom, mišlju koja glasi „Za ovo malo duše“, a pozvali smo se na divnu pesmu „Branim“ Vaska Pope. U toj pesmi Popa želi sve da odbrani, ne samo dušu već i hleb na dlanu, malo slobode, sve ljude i to radi bez patetike.
Pozorište ima tu moć da bar na dva sata skine teret sa duše ljudi i zato ove predstave govore upravo o tome- one ne beže od problema, ali nisu zakopane u problemima. One nisu predstave nasilja, jer tog nasilja nam je previše u životu, svesni smo njega. Ove predstave pokušavaju da koliko god je čoveku teško, da se u toj tragici života barem malo izbore za ono što je najvrednije u čoveku. To je i predstava „Ivanov“(NP Beograd), to je i predstava „Moja ti“(Atelje 212), „Moja fabrika“(BNP Zenica), ali i predstava „Svedobro“(NP Užice) koju ste već mogli videti i koja je u nedelju 15. oktobra na gostovanju u Beogradu dobila fantastičan aplauz na otvorenoj sceni Ateljea 212. Ako je ta predstava mogla u središtu metropole da položi test, onda može da igra bilo gde u svetu, to je takva priča. Zato sam sretan što će ona moći da odmeri snage sa drugim velikim predstavama i glumcima koji gostuju na ovom festivalu. Sve su to predstave koje su se već dokazale pred publikom i zato mislim da će sve te predstave zajedno biti prostor našeg istinskog susreta.

Selektor veruje da će se na 22. festivalu pronaći komad za raznovrsne pozorišne ukuse, iako proteklu sezonu ne može nazvati odličnom.

Bojan Munjin: Iskoristiću izraz Dare Džokić koja je za ovo naše vreme i pozorište u njemu rekla „Opkoljeni smo!“ Teško je reći da je nešto odlično jer ne živimo u dobrom vremenu. Ne samo da je „iskočilo iz zgloba“ kako smo rekli prošle godine, nego je potpuno ispražnjeno i to od temeljnih vrednosti, a to se oseća i u pozorištu. Pozorište je puno jeftinih sadržaja sa jedne strane i puno je grubih sadržaja sa druge strane. Za ovaj važan susret koji se dešava u okviru JPF u Užicu mi pokušavamo dobiti ono što će za taj susret biti vredno.

Održavanje festivala finansijskim sredstvima pomogli su Ministarstvo kulture sa 3.400.000 dinara i grad Užice koji je izdvojio 3.300.000 dinara.

Petar Blagojević, član Gradskog veća Užica: Siguran sam da će i ove godine selekcija opravdati očekivanja publike, a da će Narodno pozorište i grad Užice biti dobri domaćini gostima. Želja i namera svih nas je da negujemo ovaj festival, da on traje i da nam iz godine u godinu donosi najnovija ostvarenja pozorišne umetnosti.

Nakon zamerki publike da nema predstave u čast nagrađenih i javnog uručenja nagrada, Direkcija festivala je prošle godine vratila završno, osmo veče. Ove godine svih 8 predstava iz programa festivala imaju takmičarski karakter. Ardalioni, nagrade festivala koje se dodeljuju u 9 kategorija, biće uručeni na matičnim scenama najuspešnijih pozorišta 22. JPF.
Slađana Vasiljević, PR XXII Jugoslovenskog pozorišnog festivala