-Šta se za ovih 20. godina promenilo?

„Promenilo se mnogo toga, ali je suština da pozorište daje znake života i ako je dobro uvek je naslonjeno na iste principe. Naravno da se forme menjaju, da se i mi sa našim izrazima na neki način menjamo, ali princip, pristup, razlog postojanja pozorišta, pa i ovog festivala je isti. Svet se samo naizgled menja“, kaže Šušljik.

-Da li se publika promenila, postala nestrpljiva, da li stalno gleda u mobilne telefone i očekuje sve veću dinamiku sa scene?

„Ta konstatacija stoji, ali je i dalje moguće samo raditi ono što se i do sada radi. Ipak, moguće je i da će se promeniti forme, da jednog dana publika neće dolaziti, sedeti i gledati u nas, ko zna. Jednom sam čuo, ne tako davno, od Mete Hočevar, čuvene scenografkinje i rediteljke iz Slovenije, da pozorište neće nestati, ali da će postati ekskluzivno u smislu potrebe čoveka da jedino na tom mestu može da doživi pravu emociju, da gotovo može da dodirne ono što je život, njegov život, da će se na taj način održati jedina veza sa onim najljudskijim u nama, kaže Goran Šušljik.

- Da li se Jugoslovenski pozorišni festival promenio?

„Ne mislim da se nešto promenilo, samo smo malo stariji, ili možda mlađi“, uz osmeh dodaje Šušljik.