Ipak, da li je ovaj slogan danas preteran ili naivan? Mogli bismo slobodno odgovoriti protivpitanjem: šta još treba da se desi u ovom vremenu pa da mi koji sve to sa strane gledamo, kažemo - 'no pasaran'? Koliko još mrtvih, koliko izbeglica, koliko nezaposlenih? Koliko još Ukrajine, koliko Sirije? Koliko još bede i prekopavanja po kontejnerima? Koliko vulgarnosti i idiotizma na TV ekranima u koje gledaju naša deca? Živimo u vremenu kada su probijene mnoge crte odbrane normalnog života pred jurišom primitivizma, golog novca, političkog ili verskog fanatizma i nasilja. S druge strane gledamo teror nasmejanih lica koja nas na svakom uglu uveravaju kako živimo u savršenom svetu u kojem treba samo da trošimo i uživamo. Stvaraju se stakleni gradovi, kule vavilonske i tehnološka čuda neviđena, s kojima živimo sve modernije ali se od sebe udaljavamo sve brže. Postali smo nervozni robovi moderne ere i sami podjarmjujemo one druge - brutalnošću ekonomske uspešnosti ili diktatom ideološke isključivosti. Da, bojimo se da se pred našim očima rađa novi monstrum; fašizam sa armijama onih koji zastupaju poredak 'ekonomije koja ubija', svetske političke bezumnosti i moralne bezosećajnosti, čemu mnogi još nemaju hrabrosti pogledati u oči, ali svemu tome moramo, kao iu Madridu 1936. ili u Užicu 1941., reći glasno - nećete proći ! Zato ovogodišnji užički pozorišni festival posvećujemo borbi protiv današnjih demona u vremenu kakvo ono jeste: predstavama koje s tim vremenom polemiziraju, koje mu se rugaju, koje kritički napadaju sisteme i ideologije i koje ne ostavljaju na miru ni one leve, ni one desne. Naš festival nije politička tribina ali nije ni beg od stvarnosti; on jeste slavljenje umetnosti ali je zamišljen i kao rukavica bačena u lice našoj savesti. Mi mislimo da samo takvo pozorišno okupljanje može biti zalog svakog ljudskog dostojanstva.

Odabrali smo sledeće predstave:

1. "Razbijeni krčag", prema tekstu Hajnriha fon Klajsta, u produkciji Jugoslovenskog dramskog pozorišta iz Beograda i u režiji Igora Vuka Torbice,

2. "Radni naslov Antigona", prema tekstu Jazmin Sekueira i Luciana Delprato, u produkciji Zagrebačkog kazališta mladih i u režiji Renate Carole Gatice

3. "Divlje meso", prema tekstu Gorana Stefanovskog, u produkciji Narodnog pozorišta iz Sarajeva i u režiji Dina Mustafića.

4. "Kazimir i Karolina", prema tekstu Edena fon Horvata, u produkciji Ateljea 212 i u režiji Snežane Trišić,

5. "Urnebesna tragedija", prema tekstu Dušana Kovačevića, u produkciji Crnogorskog narodnog pozorišta iz Podgorice i u režiji Veljka Mićunovića,

6. "Životinjska farma", prema tekstu Džordža Orvela, u produkciji Hrvatskog narodnog kazališta iz Rijeke i u režiji Andraša Urbana,

7. "Svrati, reče čovek ili san o zavičaju", prema tekstu Ivana Velisavljevića, u produkciji Narodnog pozorišta iz Užica i u režiji Ivana Vukovića.

Verujemo da predstave koje smo izabrali odražavaju duh relevantne umetničke refleksije, ozbiljne intelektualne zapitanosti i crnohumorne gorčine, u meri prostora u kojem živimo: baveći se današnjom primitivnom ohološću (Razneseni krčag) ili krizom (Kazimir i Karolina) ili pak 'ritualima mazohizma' domaćeg ognjišta (Svrati, reče čovek), kao i prošlošću u kojoj se komično davimo (Urnebesna tragedija), ovaj festival opipava bolna mesta sadašnjice. On se bavi Balkanom (Divlje meso), kao i globalnim svetom (ŽIVOTINSKA farma), te na kraju nudi moralni izbor (Radni naslov antigona) koji uključuje rizik i žrtvu ali i nadu: probudimo se, budimo hrabri i borimo se.

Bojan Munjin