Pete festivalske večeri 26. JPF "Bez prevoda" izvedena je predstava „64“, prema komadu Tene Štivičić i u režiji Alise Stojanović, u izvođenju Ateljea 212.

 U drami „64“ Tena Štivičić razotkriva intimu savremenog bračnog para koji se lomi pod teretom očekivanja. Onih sopstvenih, izneverenih, međusobnih i onih koje im nameće društvo.
Na pragu četrdesetih Eva i Danijel trebalo bi da su situirani, stabilni i ostvareni, konačno spremni da zasnuju porodicu, ali na svim životnim planovima nagrizaju ih emotivne, finansijske i egzistencijalne nesigurnosti. Činjenica da ne uspevaju da naprave dete i da moraju da se upuste u proces vantelesne oplodnje, primoranih da preispitaju i svoju vezu i sebe same i sva svoja uverenja.
Situacije u koje ih to dovodi su smešne i bolne, dirljive i ponižavajuće, apsurdne i inspirativne.
“64” je drama o ženama i muškarcima, o deci i roditeljima, o stvarnosti i mašti.

“Ovo je nekako trpna uloga, jer u ovakvoj priči je u redu da muškarac trpi, mora da bude svestan situacije, jer žena prolazi kroz jedan mukotrpan proces, i on mora da bude podrška. Nije uopšte lako, pogotovo kad imate ceo pritisak tradicionalnog, neka paradigma se menja, a ovo društvo nije spremno da prihvati novu ulogu muškarca”, rekao je glumac Miloš Timotijević.

“Ono što je za mene važno u ovom tekstu je što žena u njemu govori, ova žena ima nezaustavljivu potrebu da govori. Mislim da je 2021. godine činjenica da je tekst u kome žena nosi celu priču, na nivou incidenta, malo i indikativno. Ovaj tekst ima temu vantelesne oplodnje, koja je lakmus papir, govori o mnogim drugim pitanjima sa kojima se danas žena i muškarci suočavaju u ovom vremenu, u kome ne znate šta vam je nametnuto, šta su neki kanoni koji su ustaljeni već godinama, i vi samo inercijom idete i pratite za time zato što ste verovali da tako treba da izgleda jedan život, šta znači kada nećeš sve to i kada imaš strah od svega toga”, dodala je glumica Hana Selimović .