U Narodnom pozorištu Užice održana je konferencija za medije povodom XXV JPF, kojoj je prisustvovala gradonačelnica grada Užica dr Jelena Raković Radivojević, direktor NP i JPF Zoran Stamatović, umetnički direktor Nemanja Ranković i selektor festivala Bojan Munjin.
Narodno pozorište Užice će od 4. do 9. juna biti domaćin 25. Jugoslovenskog festivala „Bez prevoda“, pod sloganom “Vreme straha I podviga”.
O sloganu i selekciji predstava govorio je Bojan Munjin, pozorišni kritičar iz Zagreba koji od 2007. bira predstave za Jugoslovenski pozorišni festival. On je istakao da je ovogodišnji Jugoslavenski pozorišni festival „Bez prevoda“ u Užicu posvećen vremenu kada nam je teško.To je vreme nevolje kada, osim golog preživljavanja u trpljenju i strahu, moramo da preispitamo naše odluke, naše odnose sa sobom i drugima, naša uverenja. To je vreme opasnosti i smrti kada moramo da budemo hrabri, ili ćemo nestati. Ovaj festival oduvek je živio sa ljudima, vremenom i njegovim mukama i danas se sam nalazi u velikom iskušenju, kakvo svi zajedno osećamo. Ako bismo pokušali da zamislimo ljudsku historiju bez pozorišta, onda bismo videli beskrajnu pustinju ljudskog bitisanja, lišenu mogućnosti da se kroz umetnost zapitamo o razlozima i smislu našeg mukotrpnog probijanja kroz život. Zbog tog velikog i važnog naloga odlučili smo da ovog juna u neveselim uslovima održimo naš festival; to smo još od prošle jeseni dužni čestitoj publici, bez obzira na sve teškoće i ograničenja u kojima se nalazimo. Pet naslova koje nudimo užičkoj publici i gostima festivala („Čitač“, „O medvjedima i ljudima“, „Putujuće pozorište Šopalović“, „Radnička hronika“ i „Upotreba čoveka“) već su višestruko hvaljene i nagrađivane i verujemo da će one opravdati poverenje publike. Ono što je važno, ove predstave; estetski, etički i tematski, bez obzira da li se u njima radi o ratu, izdaji, radničkim pravima ili ljubavi, sve nas stavljaju pred isto pitanje: šta ćemo uraditi onda kada je teško? Jer, ovo je vreme depresije, ali i vreme koje nas preispituje da li smo ili nismo spremni za podvig. U svom jubilarnom dvadeset petom izdanju, užički festival trebao je da bude svečan i slavljenički. U međuvremenu svet se okrenuo na glavu i zato, umesto slavlja, naš festival želi da odgovori ovom nesrećnom vremenu: još smo živi i još smo tu.