Kada je Henrik Ibzen pisao svoje čuvene komade Nora, Stubovi društva, Heda Gabler i Neprijatelj naroda, on je to činio sa namerom da napravi neku vrstu dramske fotografije društva na kojoj će jasno i precizno razotkriti istinu o društvu u kome se nepravda i laž skrivaju ispod maske uzornih građana. Dramaturškinja i adaptatorka Željka Udovičić Pleština je za osnovu Ibzen mašine uzela komad Stubovi društva u kome Ibzen razotkriva tehnike i metode stvaranja krupnog kapitala i odnos kapitaliste prema prirodnim resursima i dobrobiti građana. Besomučno pljačkanje građana i prirodne sredine zarad dobrobiti pojedinaca i njihovih kompanija, a sve pod krinkom težnje ka progresu je problem sa kojim se bori i savremeno društvo. Možemo li da naučimo da napredujemo, a da ne uništavamo i kuda će nas odvesti ta strašna i moćna mašina koju pokreće pohlepa?
Predstava Ibzen mašina funkcioniše kao čudesna pozorišna mašina u kojoj se prepliću dramsko pozorište, muzika i ples stvarajući upečatljivu celinu. Kada sa scene u interpretaciji crnogorskih glumaca slušamo Ibzenove reči napisane pre 140 godina imamo utisak da su napisane juče. Od onda do danas vremena su se mnogo promenila, protekle su dve industrijske revolucije, dva velika svetska rata i na desetine lokalnih, ali čovek je ostao isti – neki među nama govore laži i čine nepravde, a neki drugi pokušavaju da dođu do istine i isprave nepravde. Kako će izgledati budućnost naše dece zavisi od toga ko će u borbi za istinu i pravdu pobediti danas.