Pitali smo se o tome šta je moć, ko ima moć, koji su to centri moći, koje su to sile koje nas guše, osakaćuju, manipulišu, koje nas moralno, duhovno osiromašuju, a pitali smo se i o nama samima i pitali smo se gde su i kakve moći mi sami imamo, a osećamo se često toliko nemoćno.

Međutim, ovo što se dešavalo ovih 7 dana, ovde u ovom prostoru, ovo što su ovi glumci radili na sceni i što su nam govorili i način na koji ste vi stvarno otvorenog srca, otvorenih glava, slušali i primali, teme koje su pokrenute tokom prošle godine (jer sve ove predstave su napravljene prošle godine) i način na koji su nas sva ta pitanja dirala, potresala, način na koji se toliko često osećala ona bremenita tišina i težina da se vazduh mogao preseći nožem, bilo je i smeha puno, ali smeha koji na gorak način prepoznaje neke stvari, to zajedništvo prepoznavanja i razumevanja koje se ovih 7 večeri uspostavljalo između publike i glumaca na sceni, e ta energija koja je kružila nas je sigurno sve ojačala i mi smo svi danas moćniji nego pre 7 dana kada je ovaj festival počinjao. To se ne dešava uvek. Kao deo publike koji je proživeo sa vama ovih 7 dana se svima još jedanput zahvaljujem, rekla je Lenka Udovički, rediteljka, predsednica žirija obraćajući se publici na završnoj svečanosti 24. Jugoslovenskog pozorišnog festivala „Bez prevoda“.