Jugoslovenski pozorišni festival nastao 1996. kao festival najboljih predstava, da bi 2007. godine proširio koncept na jedinstveni kulturni prostor regiona u kome se govori isti ili sličan jezik, zamišljen je da učini radost užičkoj publici, ali i da bude svojevrstan teatarski seminar domaćim glumcima. Narodno pozorište Užice na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu za prethodne 23 godine nastupilo je sa 9 predstava:
III JPF (1998) Kako zasmejati gospodara; Vida Ognjenović, režija Kokan Mladenović,1 ARDALION;
V JPF (2000) Per Gint; Henrik Ibzen, režija Kokan Mladenović, 2 ARDALIONA;
X JPF (2005) Volpone, Ben Džonson, režija Uroš Jovanović;
XII (2007) Umetnost i dokolica; Stiv Tešić, Nemanja Ranković 1 ARDALION;
XIII (2008) Došljaci; Milutin Uskoković, Saša Lukač, 1 ARDALION;
XV (2010) Majstor i Margarita; Mihail Bulgakov, Saša Lukač,1 ARDALION;
XVII (2012) Buđenje proleća; Frank Wedekind, Martin Kočovski, 4 ARDALIONA;
XX (2015) Svrati, reče čovek,ili san o zavičaju; Ivan Velisavljević, Ivan Vuković;
XXII (2017) Svedobro; Stevan Vraneš, Nemanja Ranković. Šest nastupa bilo je nagrađeno Ardalionima, tako da je NP Užice kolekciji nagrada dodalo još 10 priznanja, iz čega možemo zaključiti da je festival rasplamsao takmičarski duh domaćina.
-Festival je pruga kojom se trudimo da i u našoj repertoarskoj politici uradimo nešto što može da konkuriše pre svega za naš festival i druge festivale. Naše predstave, pripremljene pre pet i deset godina, mogu da igraju na nekim interesantnim festivalima koji se trenutno dešavaju u regionu. Osnova ovog festivala osim medija je publika i njoj hvala što nas podržava, što nas održava. Potvrda mojih reči jeste interesovanje dece za umetnička zanimanja koja podrazumeva pozorište, a njih ima bar desetak. Među nama upravo sedi i studentkinja (Katarina Mandić, Akademija umetnosti u Beogradu) koja je došla da diplomira na svom fakultetu izučavajući nastajanje i postojanje Jugoslovenskog pozorišnog festivala. Takođe, zahvaljujući Fakultetu tehničkih nauka, Departmanu za arhitekturu i urbanizam u Novom Sadu, Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu i još nekim fakultetima, imamo tu donekle naučnu bazu. Oni će i ove godine biti naši gosti, gledati i ocenjivati predstave i samim tim će ovaj festival dobiti na težini. Ti mladi ljudi služe nam kao „lakmus papir“ da vidimo da li smo na dobrom putu, kaže Stamatović.
U takmičarskoj konkurenciji XXIV Jugoslovenskog pozorišnog festivala je sedam predstava iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. One će se nadmetati za devet Ardaliona: za najbolju predstavu, režiju, mušku i žensku ulogu, scenografiju, kostimografiju, epizodnu ulogu, za najboljeg mladog glumca i za neki od elemenata predstave koji nije obuhvaćen prethodnim nagradama za koji se dobija Specijalni Ardalion.
-Vidite da u selekciji prvi put nema predstave iz Crne Gore. Nije činjenica da u Crnoj Gori nema dobrih predstava, već njihove predstave fizički ne mogu da stanu na našu scenu. Žao mi je što su sami sebe eliminisali, ocenjuje Stamatović. Retko se dešava da iz Bosne i Hercegovine dođu dve predstave. Drago mi je jer dolaze dva izuzetna reditelja: Kokan Mladenović (Sjećaš li se Doli Bel“ i Paolo Mađeli (Kavkaski krug kredom) čije su predstave urađene po delima dva izuzetna scenarja (Abdulaha Sidrana i Bertolda Brehta) tako da će se ozbiljno takmičiti za najvrednije Ardalione. Imena ostalih reditelja, glumaca, pozorišnih kuća ne bih posebno isticao, jer je vidno da iza njih stoji ozbiljan rad i kvalitet, to su naši renomirani saradnici.
Stručnim žirijem i ove godine predsedavaće Lenka Udovički, rediteljka, a članovi žirija su: Dragana Varagić, glumica, Igor Vasiljev, scenograf, Slobodan Obradović, dramaturg i Janko Ljumović, producent. Nagrade će biti poznate 11. novembra, nakon izvođenja predstave „Blu Mun“ Satiričnog kazališta Kerempuh iz Zagreba. XXIV JPF „Bez prevoda“ završiće se 12. novembra izvođenjem predstave u čast nagrađenih „Kako život“ po tekstu Nine Mitrović,u režiji Slavenka Saletovića, domaćeg pozorišta.
Slađana Vasiljević
