Domaća publika već je gledala režiju hrvatskog autora Boba Jelčića 2012. godine kada je u festivalskoj selekciji XVII JPF bila predstava „S druge strane“, Zagrebačkog kazališta mladih. Predstava je nagrađena Ardalionima za mušku ulogu i specijalnom nagradom za slobodu teatarske igre, zajednički istraživački rad i autentični istraživački postupak. Nakon gledanja predstave „Zašto je poludeo gospodin R?“ mogli bismo da zaključimo da bi Ardalioni u obe ove kategorije mogli da budu dodeljeni i ovoj predstavi. Naime, Boris Isaković, u naslovnoj ulozi je znalački uvukao publiku u predstavu, da je od početka do kraja bila nesigurna granica između scene i publike.

-Volim ovu vrstu teatra, ona iziskuje prisustvo glumca sada i ovde. Bobo voli da publiku, sem tog asocijativnog toka koji se budi, uzdrmava na taj način da mora da učestvuje zbog nekih „ grešaka“ koje se dešavaju na sceni i to stalno tera i budi ljude da su tu, kaže Boris Isaković.

Osim Isakovića, u komadu igraju: Nataša Tapušković, Branko Cvejić, Dubravka Kovjanić, Milan Marić, Bojan Dimitrijević, Jelena Stupljanin, Vesna Čipčić, Feđa Stojanović i Pavle Korać. Scenograf je bila Aleksandar Denić, kostimograf Maja Mirković, a dramaturg je Nataša Govedarica,

-Bio je izazov filmski predložak prilagoditi uslovima teatra. Ovaj film ima 22 lika, a mi smo imali desetočlanu podelu, tako da je proces zahtevao dosta kreativnosti, ali ono što je važno jeste da sve što sve videli je, zapravo, Fasbinder doneo sam, kaže Nataša Govedarica, dramaturg JDP-a.
Jugoslovensko dramsko poozorište nije odmah imalo u planu Fasbinderov tekst, već im je dugogodišnja želja bila da sarađuju sa neobičnim rediteljem kakav je Jelčić, posvedočio je Branko Cvejić, glumac i legendarni upravnik JDP-a.

-Pre deset, dvanaest godina gledao sam predstavu Boba Jelčića „Druga strana“. Gostovali su na našoj maloj sceni i bilo je ispunjeno tek pola sale, jer su svi rekli da je to neki student nešto tek tako radio. To je bila savršena režija i kada sam to video „pao sam u nesvest“. Pokušao sam odmah da ga dovedem, ali to je išlo teško jer on režira jednu, maksimalno dve predstave godišnje, tako da smo mi postali prijatelji jer smo se stalno čuli i dogovarali šta ćemo da radimo, ali nismo uspeli da se dogovorimo. E, to je Tamara (Tamara Vučković- Manojlović, upravnica JDP) uspela i jako mi je drago zbog toga. Kad je došao, rekao je da moram i ja nešto da igram, ali je stvarno bilo lepo da, ovako pod stare dane, oprobam nešto novo, objasnio je Branko Cvejić.

Komad u kome se surovo prepoznaje današnji trenutak, iako je Fasbinder pre skoro pola veka objašnjavao iste pojave, govori o surovosti korporacija koje vide zaposlene kao brojeve ili početno slovo i melju ih u svakodnevnoj trci za profitom, o jednoličnom životu, ispraznim porodičnim sedeljkama, praznim razgovorima između supružnika nakon višegodišnjeg zajedničkog života, lažnim obećanjima sa malih ekrana. Sve to dovodi do one situacije koju često čitamo i slušamo u vestima, da je miran, tih čovek, dobar komšija i prijatelj odjednom poludeo i ubio porodicu i prolaznike. Komad je publika ocenila sa 4,13, buran aplauz ostavljajući posebno za glumačko umeće Borisa Isakovića. Pete festivalske večeri na programu je „Kroćenje goropadnike“ HNK iz Splita.

Slađana Vasiljević