-U ovom komadu ne postoji ni jedna jedina scena iz te originalne drame osim jedne rečenice koju smo sačuvali u titlu „Ako je to tako dobra ideja, otkud ona u Somboru?“. Ta rečenica ostala je kao omaž, sve ostalo smo mi izmislili na probama. Naša fabula, neke scene negde odstupaju od biografije, negde se drže nje, ali to je celina koju smo pravili. Nama rediteljima ostaje samo taj proces rada i nadam se da vam se predstava dopala, jer meni je to ponajboljih mesec i po dana u životu. Sećam se prve probe kad smo rekli da ćemo raditi nemi film i kad sam ja obavestio ansambl da o tome dirljivo ne znam ništa. Mi smo svi đaci literarnih škola, nemamo upute kako se prave likovi bez teksta i mnogo smo naučili kroz ovu predstavu. Imali smo groznih i smešnih stranputica, ali smo se lepo vraćali i to je bio divan i uzbudljiv proces koji ostaje, kaže Kokan Mladenović.

Scenografija koju je radila Marija Kalabić simbolizuje fotoaparat, kakav je u to vreme i postojao negde u Holivudu da bi mogao da snimi široke kadrove, totale. U ovom komadu kroz taj fotoaparat vidimo i smanjivanje prostora, što simolizuje sudbinu glavnog junaka, Ernesta Bošnjaka. Naime, NP Sombor je ovom predstavom rešilo da simbolično podigne spomenik vizionaru koji je zadužio Sombor, želeo da stvori filmsku industriju u tom gradu, a koji mu nije dostojno uzvratio.

-Taj čovek koji je založio sve što ima: imanje, kuću, dva bioskopa uz obećanje ondašnjih somborskih otaca da će mu pomoći da napravi Holivud pre Holivuda. Kad se grad Sombor povukao iz te transakcije, naravno sve su mu uzeli, on je u zrelim godinama radio kao moler da bi mogao da preživi, a onda skupio neku mizernu crkavicu da kupi fotografsku radnju od dva kvadrata ukupno. U tom smislu scenografija predstava taj prostor koji se smanjuje od sna do kutijice, kaže reditelj Mladenović.

Originalnu muziku komponovala je Irena Popović Dragović i uživo je izvodi sve vreme trajanja radnje (90 minuta), dajući ritam i usmerenje predstavi.

-Ja sam pravila svoju muziku i pokušala sam da ona bude integralni deo predstave, da postanete deo mehanizma, a ne zasebna koncertna forma. Bila je velika odgovornost, ne samo zbog dužine sviranja, jer koncerti uobičajeno toliko traju, već zbog toga što muzika daje ritam i puls predstavi i što znam da ne smem da stanem, kaže kompozitorka Irena Popović Dragović.

Komad je, čini se, u jednom dahu izneo mladi ansambl Narodnog pozorišta Sombor, a koliko je užička publika bila oduševljena pokazala je ovacijama i ocenom 4,82. Treće festivalske večeri na programu je Nušićev komad „Ožalošćena porodica“ u režiji Jagoša Markovića i izvođenju Narodnog pozorišta iz Beograda.

Slađana Vasiljević