Dokle pogled seže
Ivanov
Moja fabrika

Dokle pogled seže - 4,38

16 nov

Treće festivalske večeri na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu izvedena je predstava “Dokle pogled seže” koju je po autorskom tekstu režirao vodeći mađarski i evropski reditelj Arpad Šiling, a izveli glumci Kraljevskog pozorišta „Zetski dom“ sa Cetinja.

Već početak predstave odavao je da će pred publikom biti neobičan komad. Trojica muškaraca obučenih u svakodnevnu odeću- farmerke i majice, prenose neki nameštaj kroz publiku, prelaze preko scene i sklanjaju ga iza kulisa. Publika je odmah bila uvučena u komad, za koji se može reći da je doslovno prepisan iz života. Naime, reditelj i njegovi stručni saradnici (po nacionalnosti Mađari) pre početka rada došli su u Crnu Goru, raspitali se šta tišti građane iz čega su se izdvojile teme: tranzicija, nezaposlenost, politička korupcija, ogromni i pregaženi ideali, pitanje: ostati ili otići. Tokom improvizacija sa glumcima, Arpad Šiling je uz njihove komentare do kraja uobličio tekst, o čemu su svedočili glumci na razgovorima nakon predstve.

- Ovo što ste večeras videli je veoma sređena celina precizno navođena od reditelja i dramaturga, a za koju smo već dobili velike komplimente za igrivost kroz te improvizacije, kaže Varja Đukić.

- Improvizacije su trajale po sat i više vremena, tim sastavljen od reditelja Arpada Šilinga, dramaturga Bence Biro i dramaturškinje Kate Đarmati sve bi što su čuli beležili, do kasno u noć sređivali i sutradan dolazili sa pripremljenim tekstom,kaže Srđan Grahovac.

-Odabrane su goruće teme, targetirane su iz onoga što mi živimo. Namerno nismo likove nazivali nekim drugim imenima, već smo koristili svoja imena jer smo to svi mi- čas bivamo ministri, čas portiri, čas smo na vrhu, čas na dnu. Mi te stvari ne rešavamo, već otvaramo pitanja i što kaže Šekspir „ostalo je ćutanje”. Pozorište mora da bude angažovano, jer ako ne provocira i ne izaziva onda treba da se bavimo nečim drugim, kaže Zoran Vujović.

-Mudro je ostavljen otvoreni kraj, da li će dvoje mladih ljudi koji su otišli u inostranstvo da se vrate u Podgoricu. Neki vide tračak nade, dok drugi prepoznaju gorak kraj. Verovatno niko ne zna šta je kraj, pa ni glumci, ni reditelj Šiling, ali ja verujem da smo mi ipak svi donekle kovači svoje sudbine.Ako to uhvatiš čvrsto u svoje ruke i obradiš ga, verovatno će biti nešto od toga. Ako se prepustiš sistemu i da te naša Morača šiba levo-desno, to je opet tvoja sudbina, kaže Nada Vukčević.

Publika je aktere predstave „Dokle pogled seže” nagradila višeminutnim aplauzom i ocenom 4,38.

Četvrte festivalske večeri na programu su „Priče iz bečke šume” Edena fon Horvata u režiji Igora Vuka Torbice i izvođenju pozorišta Gavela iz Zagreba.

Video sadržaj