Dragan Klajić (1950-2011) koji je doktorirao na Jejlu 1977. bio je pedagog, profesor istorije svetskog pozorišta i drame na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu od 1978. do 1991, a početkom ratova na prostoru bivše Jugoslavije otišao je u Holandiju gde je od 1992. do 2001. bio na čelu Holandskog pozorišnog instituta u Amsterdamu, a zatim radio kao predavač na Univerzitetu u Lajdenu, Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti, Felix Meritis Fondaciji u Amsterdamu, na univerzitetima u Bolonji, Istanbulu, Beogradu.

Izdavač Clio o njegovoj knjizi „Početi iznova- promena teatarskog sistema“ beleži: Kao pozorišni profesionalac i univerzitetski profesor, posmatrao je Dragan Klaić uzlet komercijalnog pozorišta i njegov rastući profesionalizam sa sve većom zabrinutošću zbog posledica po nekomercijalnu scenu... Pitanje koje postavlja jeste kako ove pozorišne kuće, trupe, prostori, festivali, studiji kao i infrastruktura koja ih podržava i na koju se oslanjaju, mogu da se održe u konkurenciji sa komercijalnom zabavom, u situaciji oslabljene podrške državnih organa. Globalizacija, migracije, evropske integracije i digitalna revolucija menjaju način života ljudi u gradovima i na selima i vrše pritisak na državno pozorište da se prilagodi i modifikuje svoju ulogu ili da rizikuje da bude marginalizovano i postane irelevantno.

-Ovo je knjiga budućnosti, ona je instrument svim istraživačima, praktičarima, onima koji izlaze iz anonimnosti kao ljudi koji stvaraju teatar. Danas se uvek postavlja pitanje između onoga što je komercijalno i onoga što nije. Da budem iskren, to je ekstremno pozicioniranje i životna dijalektika to ignoriše. Postoji samo to da smo mi inferiorni u odnosu na nešto, pa onda kažemo da je nešto komercijalno, a hoćemo da kažemo da je glupo, kao što Andrić kaže: „Šareno je i budali milo“ pa je stoga jako lepo otići negde gde ne moraš da poneseš nikakav instrumentarijum. Kada kamera uhvati neke ljude koji izlaze iz pozorišta, a oni u anketi kažu „Evo, malo sam došao da odmorim mozak“ onda znate sa kim imate posla. U pozorište se ne ide zbog toga, a to pozorište u kome se mozak odmara nije pozorište. Mozak se nosi na ona mesta gde se duh razigrava i gde se zapošljava. Tome nas je naučio profesor Klajić, a da se pohvalim da je bio i moj profesor.
Oni koji ga nisu zapošljavali u prethodnom periodu su imali dosta problema, a sada ih imamo i mi zbog njih. Jedino što nam preostaje jeste da imamo ovakve festivale kakvi jesu, koji su hrabri upravo zbog toga što traže one koji zapošljavaju mozak. rekao je Zoran Hamović, urednik Izdavačke kuće „Clio“.