Pre 13 godina domaća publika gledala je modernog Hamleta u režiji Ivane Vujić i izvođenju Narodnog pozorišta Beograd gde su likovi nosili rokerice i kožu i vešto se kretali i uplitali u scenografiju od metalne mreže i led svetala. U toj postavi Slobodan Beštić je maestralno odigrao Hamleta i zaslužio Ardaliona za najbolju mušku ulogu.

Hamlet JDP-a je takođe moderno čitanje Šekspirovog teksta nastalog pre više od 400 godina, ali je modernizovan na drugačiji način. U jednostavnoj scenografiji sastavljenoj od velikih belih zavesa koje se lako pretvaraju u zid, vazduh, tlo, u vrata podsvesti, detinjstvo, misli, sva pažnja je usmerena na vanserijsku igru glumaca predvođenih Nebojšom Glogovcem kao Hamletom. Rukopis Aleksandra Popovskog i scenografija NUMEN podsetili su na takođe Šekspirov komad „San ivanjske noći“ u izvođenju zagrebačke Gavelle. Scenografiju su činile crvene zavese koje su se pretvarale u šumu, zid, vazduh, a predstava u celini oduševila je tada publiku i kritiku i odnela pobedu te 2008. Isto oduševljenje pokazala je publika za predstavu „Hamlet“ i sa velikom pažnjom slušala o komadu nakon predstave, na razgovorima u holu NP Užice.

Ovo je Hamlet našeg vremena, počinje od kraja, a ne od početka, to je priča o moći, vlasti, beskrupuloznosti, strahu, svemu onome što čini prokletstvo ovog i svih ranijih vremena.

„Uvek mi je ludo što čovek pre 400 godina kaže „Ovo vreme je iskočilo iz zgloba“ i mi sada to isto kažemo i tačno je, suludo, nema koordinata, nema kazne, nagrade, sve je to čudno zamešateljstvo, neki drugi vrte kako mi nećemo“, kaže glumac Nebojša Glogovac.

Objašnjavajući univerzalnost ovog dela Glogovac dodaje: „Hamlet ima gorčinu u odnosu na gadost sveta koji ga okružuje, a cela postavka sve vreme me podseća na ozbiljan psihoanalitički kauč i neko vraćanje, vraćanje, vraćanje u podsvest, u detinjstvo, u nerešene stvari. Čini mi se da su otac i majka, osim što su nam roditelji, ona dva principa muški i ženski, ta dva u nama koje posedujemo, i cela priča o svakome od nas koji se usuđuje da misli.Narativni okvir priče sa svim likovima koji okružuje Hamleta je njegova podsvest, to odlaženje unazad i pokušaj da se reši neka dubina gde stoji stari problem“.

Režiju Aleksandra Popovskog vešto su izneli glumci JDP, a publika je imala zadovoljstvo da vidi Vlastu Velisavljevića kao duha Hamletovog oca, Jasnu Đuričić kao Hamletovu majku, Nikolu Rakočevića kao Hamletovog strica, Gorana Šušljika kao Polonija, Jovanu Stojiljković kao Ofeliju, Bojana Dimitrijevića, Borisa Milivojevića, Miloša Samolova. Oduševljenje predstavom „Hamlet“ publika je pokazala kroz do sada najvišu ocenu- 4,63.

Četvrte festivalske večeri na repertoaru je predstava „Marija Stjuart“ po tekstu Fridriha Šilera, u režiji Miloša Lolića i izvođenju NP Beograd.

Slađana Vasiljević, PR XXI Jugoslovenskog pozorišnog festivala