„Pozorište je jedno od čuda svekolike umetnosti upravo zbog toga što je fluidno. Mi pesnici napišemo pesmu, ona se štampa u knjizi i ta knjiga ostaje u biblioteci. Svako može da je uzme kad god hoće i da je čita ili da je ne čita što se takođe događa, a pozorišne predstave su čuda koja se događaju svake večeri. Jedno od takvih čuda je bila predstava „Radovan III“ Zorana Radmilovića, svaki put je to bila potpuno nova predstava i ta neka vrsta kratkovekosti predstava daje tu začuđujuću dimenziju pozorištu kao umetnosti“, kaže Ršumović.
-Za 20 godina festivala izvedeno je preko 150 predstava na sceni u Užicu. Koji to može biti kvalitet za Grad Užice da se na 150 načina publika zapita o nekim problemima društva i svakodnevice?
Svaki festival je neka vrsta antologije ili da prevedem tu grčku reč na srpski- cvetnika. Dakle, svake godine nađe se buket najboljih predstava u datom trenutku i to je velika stvar za publiku užičku i uopšte za gradove u kojima postoje festivali. Kamo sreće da može ovaj festival posle sedam dana da se preseli u Prijepolje, pa u Požegu, pa u Čačak i tako dalje.
-Da li se Užice promenilo?
Naravno da se promenilo. Ima jedna izreka „Vremena se menjaju i mi se menjamo“. Dakle i gradovi se menjaju u vremenima, dolaze nove ideje, nova izgradnja, novi ljudi i sve je to normalno u ovom cirkusu koji se zove život, zaključio je uz osmeh Ljubivoje Ršumović.
Na repertoaru NP Užice u ovom trenutku aktuelna su dva dramska teksta ovog autora: „Snežana i sedam patuljaka i „ U cara Trojana kozje uši“.

Slađana Vasiljević, PR XXI JPF