Zoran Žeravčić iz Udruženja “Kolektiv Užice”, koje je uz podršku Biblioteke “Ljubiša R. Đenić” iz Čajetine izdavač monografije, podsetio je na bogatu biografiju kostimografkinje užičikog Narodnog pozorišta Snežane Kovačević.

“Zoran je prikupio 15-tak tekstova poznatih pozorišnih radnika koji su napisali svoje impresije o Neni Kovačević. To su Aleksandfar Lale Milosavljević, Nebojša Bradić, Miodrag Tabački, Branko Popović, Aleksandar Lukač, Kokan Mladenović, Slavenko Saletović, Slobodan Ljubičić, Anderea Paćoto, Nemanja Ranković, KatarinaVražalić, Majkl Divajn, Slobodan Šuljagić, Miodrag Miki Damjanović, Nikolaj Koljada i Svetislav Basara. Tu je kompletan spisak predstava za koje je Snežana uradila kostime u užičkom pozorištu, ali i još 15-tak pozorišta u Srbiji, Crnoj Gori i Bosnii Hercegovini, zatim njene samostalne izložbe, kao i nagrade koje je dobijala za svoj rad. Pored ostalih priznanja ona je osvojila jednu nagradu i na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu koji se održava u Užicu”, rekao je Žeravčić.

Trend u srpskom teatru je da pozorišta nemaju stalne kostimografe, kao što je to 40 godina bila u užičkom pozorištu Snežana Kovačević, rekla je na promociji monografije profesor doktor Tatjana Dadić Dinulović.

“Stalnog kostimografa imaju pojedina beogradska pozorišta, ali je to u unutrašnjosti veoma retko. Stalni kostimograf ili scenograf u pozorištu je osoba koja učestvuje u građenju identiteta jedne pozorišne kuće, To je neko ko taj identitet čuva i brine o važnom segmentu pozorišta, a to je fundus. Stalni kostimograf čuva sećanje ili trag na predstave koje su se desile kroz vreme. Zahvaljujući kostimima u fundusima se može videti šta je pozorište radilo i koliko je to vredno.”

Priređivač monmografije Zoran Jeremić, podsetio je da je Nena Kovačević, nakon svoje karijere u “Tarateksu” u Bajinoj Bašti, došla u užičko pozorište u trenutku kada se u Užicu osvajao jedan novi kulturni prostor, koji je bio iniciran upravo iz pozorišta.

“U pozorištu je bio epicenter tih događanja, i naravno da je ondašnji upravnik koji je kumovao njenom dolasku, bio jedna od važnih ličnosti tog vremena. I ne samo Snežana, već i glumci koji su radili u tom trenutku, Basara je pisao tada najbolje stvari, mnogi slikari su se vratili u Užice. To je bila sjajna klima, i deo te priče bila je Nena.”

Kostimografikinja užičkog Narodnog pozorišta Snežana Kovačević, istakla je da je Zoran Jeremić insititirao da u knjizi budu i skice i fotografije kostima, kao i fotografije iz predstava.

“Zahvalna sam sadašnjem upravniku Zoranu Stamatoviću i kolegama iz pozorišta što su ti kostimi sačuvani, što su svi fotografisani. Strašno mi je kada vidim bačene kostime i da se to ne čuva. Nisam uvek mogla da utičem, ali mi je bilo veoma važno da se sačuvaju ti kostimi,” rekla je Snežana Kovačević.