Koji žanr živimo?

-Živimo sve žanrove. Neko stavrno živi tragediju. Neko živi potpuni teatar apsurda. Neko građansku dramu. Neko sapunicu. Tako da su danas u životima zastupljeni svi žanrovi. Ali svaki je nekvalitetan. Nekvalitatan život živimo. Pozorište i postoji da nam pokaže ogledalo našeg života, ma kakvo god ono bilo. Nekad nam je lik u njemu deformisan. Ali opet najbolje detektuje probleme.

Profesor ste na Akademiji scenskih umetnosti u Sarajevu. Da li i koliko se današnje generacije razlikuju od predhodnih?

-Vrlo su male razlike. Iako bi se očekivalo da sad kažem da je vidna razlika, jer ovi novi klinci su odrasli u drugačijem vremenu, vremenu tehnologije, interneta, društvenih mreža. To su momci i devojke koji su senzibilni, koji imaju talenta za glumu. Otvoreni su emotivno, čulno, intelektualno su prisutni i sa svojim kolegama razgovaraju otvoreno. To se nije promenilo i nikad neće. Sada vodim generaciju koja je prva godina i oduševljen sam njima. Sve im je dostupno, sve informacije, ali ih to ni malo ne lišava empatije, ni emotivnog angažmana, ni pripreme, znatiželje, obrazovanja. Možda se to dešava samo u mojoj grupi, ali moram reći da sam veliki optimista kada pričamo o mlađim generacijama.

Bogdan Damnjanović, JPF Bilten