Velika, prava festivalska, predstava stigla je iz Sarajeva, a glumci dva pozorišta punih dva sata držali su pažnju predstavom o dobroti i plemenitosti koja je upravo na testu u teškim okolnostima, kakvi su ratni požari. Priču su doneli: Maja Izetbegović, Ermin Bravo, Ejla Bavčić Tarakčija, Ermin Sijamija, Aleksandar Seksan, Aldin Omerović,Vedrana Božinović, Mediha Musliović, Amra Kapidžić, Vedran Đekić, Miodrag Miki Trifunov, Merima Lepić Redžepović, Dino Sarija, Nerman Mahmutović, Isa Seksan, Ajra Branković, Hena Omerović, Dino Hamidović, Kenan Kojić.

-Ono što je tužno i zanimljivo, predstava dolazi iz Bosne, ona je antiratna, ali se stalno pitamo kada ćemo prestati praviti predstave o tome. Tužno je da je ona i dalje aktuelna, da se toliko godina posle rata i dalje zvecka oružjem. Kada to radite PTSP-ovcima kakvi smo mi, onda to direktno ide u podsvest, kaže glumac Ermin Bravo.

-Imate jedan izazov, provokaciju, koja se zove Bertold Breht. On se malo i mistificira, o njemu znamo svašta, puno je knjiga napisanih i odmah imaš neki strah “kako ćemo mi to?” Kada se uhvatite u koštac sa komadom poput ovoga koji je najređe igran, od svih Brehtovih tekstova, to samo govori u prilog tome koliko je zahtevan, kompleksan. Živimo u pokakanom vremenu, oprostite na izrazu, u kome svaka pametna misao nailazi na neprihvatanje, na protivljenje, a pogotovo kada je reč o pozorištu ili Brehtu. Međutim, odjednom vidimo sublimaciju iskustva, orvelovskog, a našeg, kaže glumac Miodrag Miki Trifunović.

Osnov drame "Kavkaski krug kredom" Bertolda Brehta je stara priča sa Kavkaza da je starešina sela dobio zadatak da odluči čije je dete koje su donele pred njega dve žene i obe tvrdile da su majke. On je na zemlji nacrtao krug kredom, stavio dete u sredinu kruga i zatražio od žena da ga uzmu, jer će pripasti onoj koja ga iz tog kruga izvuče. Dete su povukle obe, ali ga je jedna brzo pustila i starešina je zaključio da je ona majka jer nije želela da se dete povredi. Ta suština smeštena je u ratni vihor, koji utrostručuje uobičajene životne opasnosti, uveličava zlo u ljudima, ali još više ističe junaštvo i dobrotu.

-Oplemenjivanje, dobrota, buđenje ljudskosti, odsustvo straha, hrabrost da reagujemo, da se manemo ideologija i praznih priča i da delujemo iz ljudske plemenitosti i dobrote, to je moja motivacija. Na prvom razgovoru sa rediteljem Paolom smo se složili da upravo i on to želi od mog lika, kaže glumica Maja Izetbegović.

-Paolo nam je na početku samog rada rekao da se nećemo opterećivati Brehtom, imaćemo songove, ali ćemo pokušati da ispričamo priču što je kvalitetnije i lepše moguće, da to što mi igramo dođe do ljudi i da iznesemo poentu predstave, kaže glumac Aleksandar Seksan.

Uz songove kojima se prekida svaka iluzija kod gledalaca, a koji su karakteristični za najznačajnijeg nemačkog dramatičara 20. veka, stiglo se do srećnog kraja.Osim borbe za ono najlepše u nama i podstrek da se čovek ne obazire na cenu kada je ulog ljudskost, čovečnost, komad beleži taj trenutak koji bar u književnosti važi za vreme pravednog suđenja. Publika je predstavi dala ocenu 3,89, ali je dugo aplaudirala brojnom ansamblu u kome je bilo i četvoro dece. Poslednja takmičarska predstava je “Blu mun” Damira Karakaša u režiji Borisa Liješevića i izvođenju Satiričnog kazališta Kerempuh iz Zagreba.

Slađana Vasiljević